05.01.2016 Бадњи дан
Бадњи дан је добио име по томе што се на овај дан бди односно ишчекује рођење Спаситеља. Бдети или држати бдење је основа из које настаје Бадњи дан, па и Бадње вече. Овај празник има веома богату обичајну традицију у нашем народу па и у самој Мачви. Рано ујутру на овај дан домаћин куће или друга мушка глава одлази у шуму на сечу бадњака, божићног дрвета које ће красити и грејати дом током празника. У неким крајевима ово дрво се пре сечења залива вином и посипа житом, што овом сечењу даје хришћанску основу. Наиме, уврежено је мишљење како је бадњак наслеђе наше паганске религијске историје, а такво мишљење заступаће и велики број етнолога, културолога и социолога религије. Неистинито би било рећи да је бадњак као храстово дрво искључиво хришћанско наслеђе. Тако нешто не бисмо смели ни рећи јер бисмо се тако одрекли наше националне историје пре христијанизације. Међутим, сва символика коју су наши преци назирали и веома лепо устројили у природним појавама и твари, добила је сву своју красоту управо откривањем Христа, односно управо Његовим рођењем. Тако бадњак више није само свето дрво, него символише Дрво живота, односно Крсно дрво на коме ће се жртвовати Крв и Тело самог Бога, нама дато као храна у виду хлеба и вина. Оваква синтеза старословенских обичаја са хришћанском вером показује сву комплетност нашег народа и континуитет његове сачуване историје која путује попут три мудраца тражећи и откривајући истинског Бога.
На овај дан као и претходних шест седмица, трпеза је посна јер пост још увек траје. Пост се по правилу завршава литургијом, односно причешћем на сам празник Рођења Христовог.
