12.08.2016 Mladi u zemlji starih
Međunarodni dan mladih obeležava se od 1999. godine, kada je Generalna skupština UN-a usvojila predlog Svetske konferencije ministara zaduženih za omladinu. Mlade u Srbiji tada je zateklo bombardovanje, strah i neizvesnost. Svaka naredna godina osim mira, nije donela mnogo toga dobrog. Period tranzicije i politički prevrati samo su otežavali uslove života. Danas je statistika poražavajuća, svaki drugi mlad čovek nema posao, a prema anketama 70 odsto njih namerava da napusti zemlju. Mladi se sve ređe odlučuju na brak, teško se osamostaljuju, a nažalost i procenat bolesti novog doba su u porastu – anksioznost, depresija i dr.
Teška ekonomska situacija u zemlji koja traje decenijama, višestruko se reflektuje i na malu sredinu kakva je opština Bogatić. Oni koji završe studije, šansu za eventualno zaposlenje vide u pripadnosti političkim strankama. Aktivizam tek nekolicini donese mogućnost za obavljanje pripravničkog staža, eventualno nekakav privremeni ugovor o radu, a samo “srećnicima” stalan posao.
U opštini Bogatić svake godine potroše se pozamašne sume novca na manifestacije, priredbe i proslave. I svako će reći da su ti programi namenjeni mladima, ali retki su oni koji će priznati da pravih projekata za poslovno angažovanje mlade populacije zapravo nema. Privlačenje ozbiljnih investitora, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta i preduzetništva, obećanja su koja se mogu čuti samo u kampanjama pred izbore.
Mladi na selu su takođe u nezavidnom položaju. Kreditnih i poreskih olakšica nema, dok o isplativosti poljoprivredne proizvodnje ne treba ni govoriti. Projekti ostanka mladih na selu postali su samo fraze koje se svode na eventualna predavanja i “savete”, koji ne nude nikakva konkretna rešenja. Naravno, za ovo opšte stanje u zemlji niko ne preuzima odgovornost, osim što političari znaju ko je krivac – uvek oni prethodni, pa oni pre njih i tako u nedogled. Čitava jedna generacija mladih ljudi prepuštena je stihiji haotičnog društva bez identiteta i jasne strategije za bolje dane.
Prema istraživanjima, godišnje u proseku 15 odsto mladih napusti zemlju, od toga 4.000 visoko obrazovanih ljudi. Zbog tog trenda koji traje decenijama, Srbija je izgubila 12 milijardi evra, nezvanični su podaci. Naša zemlja sa prosečnom starošću stanovnika, jedna je od najstarijih i to ne samo u evropskim već i u svetskim okvirima, rezultati su istraživanja od pre nekoliko godina koje je sproveo Institut za javno zdravlje "Batut". Zbog teške ekonomske situacije mladi odlažu bračne obaveze, dok oni koji su u braku teško se odlučuju na proširenje porodice. Ako analiziramo negativnu stopu prirodnog priraštaja, u Srbiji godišnje "nestane" opština veličine Prijepolja ili Negotina, budući da se broj stanovnika svake godine smanjuje za oko 35.000, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broj opština i gradova, kojih je 169 u Srbiji, stopa prirodnog priraštaja u 2015. godini pozitivna je u samo sedam opština i to u Surčinu, Petrovaradinu, Novom Sadu, Sjenici, Preševu, Novom Pazaru i Tutinu. U periodu od 2005. do 2015. godine broj stanovnika je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 383.000.
Ministarstvo omladine i sporta usvojilo je Nacionalnu strategiju za mlade za period od 2015. do 2025. godine, koja utvrđuje osnovne principe za unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. U delu strategije u kojem se definišu vizija i principi - stoji: ”Mladi su aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života, koji u potpunosti razvijaju svoj potencijal i doprinose ličnom i društvenom razvoju i dobrobiti. Mladi imaju podršku društva, stvaraju bolje uslove za život i razvoj potencijala i aktivno doprinose opštem napretku društva”. Koliko smo daleko od ostvarivanja ovih principa, procenite sami.
N.Isaković
Projekat "Mačva Info" sufinansiran je iz budžeta Opštine Bogatić - "Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva"
