29.10.2017 Руски уметници пуни утисака из Глушаца кренули пут домовине
После девет дана проведених у Србији група руских уметника из Санкт Петербурга отпутовала је у Русију. Владимир Александович Бабошин, песник, преводилац, дописни члан „Санктпетербуршке академије наука и уметности“, Ирина Романова Михашина, песникиња, Татјана Непорада, песникиња, Николај Цветков, академски сликар, песник, филозоф, редовни чалан „Санктпетербуршке академије наука и уметности“ и Алексанар Бриков, песник и кантаутор, желели су да своје вишедневно гостовање заврше у Глушцима, где их је угостио песник Анђелко Заблаћански.
У атмосфери својственој мачванској гостољубивости затекли смо их у пријатном и опуштеном дружењу, уз необавезно ћаскање о поезији, сарадњи руских и српских књижевника, али и о сличности ова два народа и љубави која их повезује.
„Први пут сам у Србији. Дошли смо комбијем, два дана смо путовали и прошли скоро пола Европе. У свим тим земљама осећала се нека нетрпељивост према нама, мање или више испољена. Али, кад смо из Мађарске прешли у Србију, рекао сам својим пријатељима – ми смо дошли кући“, с много топлине у гласу рекао је Александар Бриков.
На његове речи надовезала се и Татјана Непорада, „Ево и сад кад смо долазили на наплатној рампи, жена нас види први пут, само један минут комуницирамо, а она нас широког осмеха, на руском поздравља и маше нам срдачно. Словенска душа.“
Немају времена наши Руси за дуге приче, јер из Анђелкове куће крећу за Русију. Чека их пут од преко две и по хиљаде километара, али су ипак пристали да за портал Мачва инфо прозборе неколико речи. Владимир Бабошин после деветодневног промовисања руско-српске културе по Београду, Новом Саду, Батајници, посетама фрушкогорским манастирима, радио станицама и многим приватним контактима, широког осмеха каже:
„Други пут сам у Србији, а већ четврти у Глушцима. Мој брат, тако га осећам, Анђелко Заблаћански ми је у срце усадио љубав према Србији. Он ми је показао лепоту новије српске поезије и захваљујући њему учим српски језик и преводим много српских песника које објављујемо у часопису „Нови поглед“. Из захвалности према Анђелку, одлучили смо да прво песничко вече буде у Глушцима. Мала је ово средина, али сам пријатно изненађен организацијом, целокупним пријемом и амбијентом. Сви смо били пуног срца“.
Академик Цветков је говорио о дужности старијих да младима преносе љубав према својој вери, свом народу, према трајним вредностима, а не према тренутном помодарству, а Ирина Михашина повела дискусију око часописа и сарадње руских и српских песника.
Анђелко Заблаћански им се свима захвалио на посвећености српској поезији и култури уопште, са жељом да се сусрет понови и као прави домаћин својим гостима пожелео срећан пут.
М.К
