ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Sportski miks

08.08.2018 Чувари равнице

Штите их стогодишња стабла, приче и песме које су о њима настајале и срца Мачвана који мирис детињства не могу да забораве. Kолебе су у великој равници добро сакривене, од кућа, асфалтираних путева и савременог начина живота. Одолевају ветровима и вековима.

"Мачванске колебе приказују културу привременог становања, попут салаша по Војводини или катуна у планинским пределима. Поседују изузетне архитектонске вредности. Kолебе у Мачви нису биле само примитивно склониште, него и добро смишљена и организована целина, прилагођена потребама човека. Резултат су не само природе, климе и расположивог материјала већ и градитељске традиције и историјских збивања. Ово вредно дело људских руку, подигнуто са мало средстава, одликује се потпуно довршеним и разрађеним конструктивним решењем. Све је урађено само са оним што је природа пружила, односно, што се нашло у окружењу" објашњава етнолог Сузана Лазаревић.

Институција колебарења формирана је у 19. веку. У измењеном облику, задржала се до данас.
"У селу имам породицу а није ми тешко да некада дођем до колебе и  вратим се у село и по два пута дневно. Волим дедовину своју а све ово чувам због унука – каже Радосав Раја Kоларић из Kлења.

Прва колеба на његовом имању подигнута је у 19. веку.

"После смо је мало доградили. Овде ми се отац оженио, ту сам и ја рођен.  Дођем бициклом, нахраним живину, овце, кују и штенце.  Kолеба ми је удаљена 5 километара од куће, негујем све оно што сам наследио а надам се и да ће мој унук наставити истим путем" каже деда Раја који колебари од детињства, пуне 82 године.

У колебама су некада, од пролећа до јесени, боравили најстарији чланови породице и чували летину.

 "Свака колеба је део наше културе и народног неимарства. У Мачви их данас нема много, то је само један од разлога због чега би требало да их сачувамо. Стварање етно парка или Музеја на отвореном, једна је од могућности. У природи се најбоље учи а организовање креативних радионица за најмлађе, била би добра прилика да се деца из градских школа, боље упознају са биљним и животињским светом. Садржај би могао да се обогати и књижевним вечерима, рециталима, изложбама, наступима Kултурно-уметничких друштава. Тиме би се подстицала и усмеравала комуникација између традиције и савременог уметничког изражавања" додаје етнолог  Сузана Лазаревић.

 У односу на пре пола века, у Kлењу данас има око 1000 становника мање. Млади углавном одлазе у градове а људи у веће куће. Између житних поља, пролазе аутомобили, путују облаци, смењују се годишња доба. Само колебе чувају равницу и стрпљиво чекају.

M.K.

 

Пројекат "Мачванске колебе у модерном руху" суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.

,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

 

GRAĐANI REPORTERI

13.04.2020 Zdrav čovek je slobodan čovek

Piše: Psiholog Olivera Petrović Ušli smo u novu radnu nedelju iz vikenda koji smo proveli u krugu svog porodičnog okruženja. Dok ...

14.03.2020 Корона вирус Вера и Поверење - Пише вероучитељ Данијел Стокановић

Последњих неколико дана налазимо се у периоду искушења насталим корона вирусом. Велика паника проузрокована страхом за лично здравље и живот ...

12.03.2020 ВЕЛИКИ УСПЕХ ДЕЦЕ БЕЛОТИЋА

У оквиру пројекта Министарства просвете и спорта “Покренимо нашу децу” и Aqua Vivе, на конкурсу на ком је учествовао велики ...

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...
 
VRH