11.11.2015 Državni praznik “Dan primirja u Prvom svetskom ratu”
Dan savezničke i srpske pobede u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, od 2012. godine u Srbiji se proslavlja kao državni praznik i neradni je dan. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembra ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Zaposleni koji rade na dan praznika imaju pravo na uvećanu zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Zvanični naziv praznika je „Dan primirja u Prvom svetskom ratu — spomen na nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine“. Na ovaj dan, 1918. godine, predstavnici sila Antante su u železničkom vagonu u Kompijenu, u Francuskoj, potpisali primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat. Na strani država pobednica našla se i Kraljevina Srbija, koja je i pored okupacije i velikog stradanja uspela da ostvari svoj ratni cilj, proklamovan u Nišu 1914. godine.
Veliki broj građana Srbije 11. novembar doživljava kao novi praznik i malo zna o njegovom značaju, razlogu zbog koga se obeležava i simbolici koju nosi.
Cvet simbol-Natalijina ramonda
Dan primirja obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, kao i na obroncima planine Nidže čiji je vrh Kajmakčalan simbolično nazvan kapijom srpske slobode. Ovaj cvet i kada se potpuno osuši, može uz nekoliko kapi vode oživeti, što simbolizuje vaskrs srpske države u Prvom svetskom ratu, koja se iz pepela izdigla i našla svoj put. U sastavu amblema nalazi se prekopljena zeleno crna traka Albanske spomenice, odlikovanja koje su poneli svi oni koji su u zimu 1915. i 1916. godine preživeli albansku golgotu, i koja podseća na slavne dane srpske herojske prošlosti.
Nežno bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice Natalije kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom“cvet feniks“. Natalijinu ramondu otkrio je u okolini Niša 1884.godine, doktor Sava Petrović, a u literaturu je uveo Josif Pančić. Osim u Srbiji raste samo u Makedoiji i Grčkoj. Sava je uočio i opisao biljku, koju je zbog izuzetne lepote nazvao po jednoj od najlepših žena toga vremena, kraljici Nataliji Obrenović.
D. Ostojić
