01.01.2021 Čuveni naučnik i nobelovac prof.dr Luk Montanjer:Vakcinе mogu izazvati kancer i druge nepredviđene posledice
Prof. dr sc. Luk Montanjer je radio u Savetu za medicinska istraživanja Carshalton u Londonu i na Institutu za virusologiju u Glazgovu . Bio je direktor Odeljenja za onkologiju Instituta Pasteur u Parizu, direktor Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Parizu i univerzitetski profesor .
Pored Laskerove nagrade (prestižna američka nagrada fondacije Albert i Mari Lasker), dobio je brojna odlikovanja i nagrade, poput viteza Legije časti i mnogih profesionalnih priznanja u Švajcarskoj, Kanadi i Japanu.
Ovo je njegov intervju za francusku televiziju od 22. decembra ove godine:
Voditelj: Koliko znam, i nisam specijalista u toj oblasti, ali pročitao sam ono što je objavljeno, na tržištu postoji nekoliko vrsta vakcina. Vakcina koju je razvila Moderna deluje na principu RNA poruka, zar ne, da li verujete u tu vakcinu?
Prof. Luk Montanjer: Slušajte, pokušao bih da smanjim entuzijazam oko tog projekta. To je dugoročni projekat i od ljudi koji rade na njemu traženo je da odmah završe vakcinu. Ako to prihvate, pogrešiće jer mogu nastati potpuno nepredviđene posledice.
Voditelj: Kakve su posledice?
Prof. Luk Montanjer: Na primer rak. Vlasti mogu krenuti u nepredviđenu „proizvodnju“. To je bezobzirna igra.
Voditelj: Po vašem mišljenju, da li su onda ovi ljudi nepromišljeni?
Prof. Luk Montanjer: Apsolutno!
Voditelj: Zato što nisu proverili radnju, efekat?
Prof. Luk Montanjer: Pretpostavljam da su radili testove na životinjama, ali prerano je preći na ispitivanja na ljudima, bez ikakve sigurnosti. Za ovaj eksperiment ne sme se služiti kao zamorčić, posebno deca. To je potpuno neetično! Kao rezultat vakcinacije ne bi trebalo biti smrtnih slučajeva.
Voditelj: Dakle, postoji veliki rizik od trovanja za sadašnje i buduće generacije koje imaju dugotrajne posledice. Možemo li to reći?
Prof. Luk Montanjer: Trenutno ne znamo šta će se dogoditi. Trovanje je možda neadekvatna reč, ali ne znamo šta će se desiti sa generacijama (1, 2, 3, 4, 5, 6) onih koji će se roditi nakon vakcinacije. Ne možemo prihvatiti da deca, čak i oni stari poput mene, nestanu, da umru zbog jedne vakcine.
Voditelj: Da li je po vašem mišljenju neka od vakcina najbolji način za odbranu od kovida?
Prof. Luk Montanjer: Ne, to je jedno od rešenja, ali nije i jedino. Imate terapije, lekove koji ne koštaju mnogo. Poput azitromicina, hidroksihlorokin, raznog bilja koje deluje protiv malarije itd. Mi uopšte nismo razoružani! Moramo se potruditi i otkriti sa čime imamo posla. Trenutno još uvek ne znamo šta se zapravo dogodilo u laboratoriji u Vuhanu i u nekim laboratorijama u SAD u mesecima koji su prethodili epidemiji.
Voditelj: Šta mislite o protokolu prof. Didiera Raoula – neumoljiva istrajnost ili tvrdoglavost?
Prof. Luk Montanjer: U pravu je što se brani. Neverovatno je da propisivanje hidroksihlorokina nije dozvoljeno u Francuskoj, dok ga koriste zemlje širom sveta, ili skoro ceo svet. Čemu ova tvrdoglavost?
Tvrdoglavost ne dolazi od prof. Raoula već od svojih neistomišljenika. Ne zaboravimo da su vakcine dobra prevencija, ali za terapijsku negu su potrebne druge stvari.
Trebalo bi razvijati istraživanja i u ovoj oblasti. Bil Gejts je veoma bogat i želi da čini dobro, ali neko mu je predstavio vakcinu kao apsolutno rešenje za ceo svet. Greška je što ga pratimo, misleći da već imamo vakcinu. To bi značilo vakcinisanje svih ljudi na planeti, sprečavanje da rade bilo šta drugo što je van tih nametnutih okvira.
Voditelj: Dakle, jasno vam je da je inicijator organizacija Bil Gejts. Danas, kada to kažemo na televiziji, odmah smo osuđeni za zaveru.
Prof. Luk Montanjer: Bil Gejts nije jedini. Želi da čini dobro i nanosi štetu.
Voditelj: Filantrop, ali ne uvek u dobrom smeru?
Prof. Luk Montanjer: Trebalo bi razgovarati i složiti se između onih u profesiji i onih koji to nisu. Oni koji nisu stručnjaci u toj oblasti treba da slušaju vrhunske naučnike.
Voditelj: Hoćete li se vakcinisati?
Prof. Luk Montanjer: Ne, naravno da ne. Bio sam vakcinisan u detinjstvu, ali ne sada!
Voditelj: Dakle, ne sada protiv kovida?
Prof. Luk Montanjer: Ne, neću. Ako dobijem simptome gripa, uzimaću azitromicin i plakuelin (hidroksihlorokin).
VIDEO - https://www.youtube.com/watch?v=p3tigDtyhFA
Izvor vesti - https://webtribune.rs/cuveni-naucnik-i-nobelovac-necu-se-vakcinisati-ovo-nisu-rekli-video-zdravlje/
Ni mesecima nakon proglašenja pandemije, o kovidu 19 se još uvek ne zna mnoštvo podataka i činjenica. Obolevanje ljudi se meri jačinom talasa, epidemiolozi predviđaju u kom vremenskom periodu će nas zadesiti sledeći, koliko će potrajati i kada će biti njegov pik. Širom sveta, pa i kod nas, bolnice su sve punije, zdravstveni sistemi su na ivici, a iznova se uvode dodatne mere koje bi doprinele suzbijanju daljeg razbolevanja populacije. Još nema zvaničnih dokaza da je virus izolovan, samim tim nije jasno definisana ni dijagnoza-Covid 19, niti bilo ko preuzima odgovornost i garanciju o pouzdanosti PCR testa. Ali, uveliko se govori o vakcini, a vlasti širom sveta donose odluke o odobravanju prvih doza određenih proizvođača. U nekim zemljama će one biti obavezne, ali retko koji lekar može da kaže potpuni sastav ovih cepiva.
U našoj državi izbor je trenutno sveden na dve, Fajzerovu i Sputnjik V, navedeno je da ona pravnim okvirima neće biti obavezna, nevakcinisano stanovništvo neće biti uslovljeno, niti će im neko pravo biti uskraćeno. Iako se vakcina smatra epohalnim otkrićem čovečanstva, po anketama u koje smo imali uvid, od većeg broja građana Srbije, dobijen je odričan odgovor na pitanje da li će „zavrnuti rukave“ od Nove godine, kada bi sve dozvole za vakcine trebale da pristignu. Sa druge strane, građane koji su „za“ sada muči pitanje kako se odlučiti za određenog proizvođača, koja je razlika između vakcina, ali i strahovi kakav će biti imunološki odgovor organizma, što je dodatno psihičko opterećenje.
Imajući u vidu činjenicu da su se proteklih decenija vakcine protiv određenih bolesti razvijale godinama, postavlja se logično pitanje kako je ova protiv kovida 19 mogla da se napravi za manje od godinu dana. Pojedini imunolozi tvrde da postoji više faktora koji su ubrzali nastanak ove vakcine, s obzirom da virus nije baš toliko nepoznat, nije se krenulo od nule, postojale su platforme sa kojih se nastavilo i one su iskorišćene za dobijanje vakcine. U medijima sa nacionalnom frekvencijom, izuzev zvaničnih saopštavanja podataka i saopštenja, vrlo malo je diskusija-sučeljavanja argumentovanih različitih mišljenja na aktuelne teme (virus, maske, testovi, zagađenost vazduha, vakcinacija). Nama kao lokalnom mediju stručni sagovornici uglavnom nisu dostupni, ali ćemo se potruditi da svojim sadržajima adekvatno obaveštavamo javnost. Kako osećamo ljudsku, profesionalnu i ustavnu obavezu da sugrađane u ovom teškom trenutku obavestimo o svim nama dostupnim činjenicama i aspektima, u narednom periodu ćemo, pored redovnih objava zvaničnih institucija postavljati i video snimke alternativnih medija sa video kanala-društvenih mreža, u nadi da će i oni doprineti kompletnijoj slici vezanoj za pomenute aktuelne teme.
Redakcija Mačva Info
