22.08.2016 Društvene mreže - čovek među lajkovima
Nove tehnologije, a samim tim i uređaji i aplikacije, velikim koracima zamenjuju razmenu poruka email-om, dok staru dobru olovku i hartiju, kovertu i markicu skoro niko i ne pominje. Rapidan rast korisnika društvenih mreža, koje se takođe samo umnožavaju, navodi na pitanje koliko smo svi ušli u začarani krug Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a, Snapchat-a, Viber-a, WhatsApp-a... Moć i uticaj društvenih mreža danas su toliko veliki da su nam se uvukli pod kožu, a razvoj novih tehnologija promenio je svet u kojem živimo, naše navike, ponašanje i komunikaciju. Posebna meta, zarobljenici novih načina komunikacije i društvenih mreža su mladi naraštaji.
Prema nekim od poslednjih podataka društvena mreža Facebook dostigla je brojku od milijardu korisnika, a populacija koja je najviše koristi uzrasta je od 18-35 godina, mada se i ovi podaci jako brzo menjaju. Do sada su objavljena brojna istraživanja o uticaju društvenih mreža na ponašanje i osećaje korisnika, koja su pokazala da Facebook i Twitter zbližavaju prijatelje, koji na taj način više komuniciraju i dele sadržaje, međutim, zbog njih veliki broj korisnika ima problema sa samopouzdanjem i osećajem manje vrednosti. Dostupnost pregleda skoro svakog profila na društvenim mrežama stvara utisak da poznajemo mnogo ljudi i nameće komunikaciju preko istih, a činjenica je to da sve češće na ulici ili kafiću srećemo ljude koji, sami ili sa društvom, sede u tišini i gledaju i u svoje mobilne telefone, tablete... Razmena poruka preko društvenih mreža sve više stvara virtuelne i veštačke veze i drugarstva, koja prenesena u stvarni svet kratko opstaju.
Sada već u prošlom veku, internet je napravljen i osmišljen kao veza za razmenu korisnih informacija. Gde smo sada u odnosu na te početke dobra je tema za razmišljanje, obzirom da se danas svaki događaj, srećna ili tužna vest iz privatnog života, pa čak i fotografija obroka objavljuju na društvenim mrežama, a za uzvrat bude „ocenjena“ lajkovima i komentarima prijatelja i pratilaca. To pokazuje da smo postali toliko radoznali i puni virtuelnog samopouzdanja, pa smo počeli da mislimo da baš svaki momenat privatnosti treba podeliti, jer kako kažu, „Ako nije bilo na fejsu, kao da se nije ni desilo“. Razmenjujemo lajkove, šerove, zahteve za prijateljstvo, pratioce, retvitove, kao što smo nekad menjali sličice i klikere.
Korisnici društvenih mreža često i ne znaju koga imaju u takozvanim prijateljima, ali ih to ne sprečava da svaki novi zahtev za prijateljstvo bude prihvaćen , a ne mari se ni za činjenicu da svaki podatak, reč i slika koje objavimo postaje dostupna svima.
Društvene mreže evidentno su izmenile i način na koji usmeno komuniciramo, pa se sve češće upotrebljavaju i čuju skraćenice uglavnom iz engleskog jezika (omg, wtf, idk, lol...). Rođendane čestitamo raznim stikerima i emotikonima, a ne retko, na iste pozivamo praveći event na društvenoj mreži. U svetu u kojem se brzo živi, komunikacija je svedena na brze poruke, a neposredni ljudski kontakt zamenile su poruke na ekranu. Ipak, nije sve tako crno, jer je bilo kakva komunikacija bolja od nikakve, smatraju i sociolozi.
Projekat "Mačva Info" sufinansiran je iz budžeta Opštine Bogatić - "Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva".
