ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Vesti

05.08.2016 Годишњица Олује

У војној операцији "Олуја", која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је или нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске Крајине бројала око 30.000 војника.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 837 несталих особа, махом цивила, међу којима је 308 жена.

"Веритас" наводи да је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано око 200.000 хрватских војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а.

За неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), од којих је 1.500 припадника преживело заробљеништво.

Огњиште је напустило више од 220.000 Срба, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте свој дом, на силу послато у логоре за цивиле.

Негирање оптужби о етничком чишћењу

За време Туђмановог режима, хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине. Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Ослобађајућом пресудом разочаран је био и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла дел Понте изјавила је да је "шокирана" ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је злочин почињен.

Извор: РТС

 

GRAĐANI REPORTERI

26.06.2019 Đorđe Jovanović u reprezentaciji Srbije

Posle uspešnog nastupa na Prvenstvu Srbije u višebojima i obaranja državnog rekorda u desetoboju za mlađe juniore, Jovanović Đorđe je ...

12.06.2019 Grnović ponovo na krovu Balkana

Za vikend je na grčkom ostrvu Naxos održan Drugi međunarodni miting u višebojima, takmičenje koje ima snagu Balkanskog prvenstva kada ...

08.06.2019 Презентација дечије атлетике

У ОШ “Јован Цвијић” у Змињаку, Спортско удружење “Атлетика Богатић” одржало је презентацију дечије атлетике која је део међународног пројекта ...

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

14.11.2018 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција ...
 
VRH