ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Vesti

07.09.2016 Sve više struje od otpada sa farmi

Proizvodnja električne i toplotne energije iz biogasa svake godine sve unosniji posao u Srbiji. Podsticaji (fid-in) veći za 30 odsto doprinose otvaranju novih postrojenja

Farme u Srbiji, pored poljoprivrednih proizvoda, sve češće proizvode i - energiju. Novom uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja je usvojena u junu ove godine, povećane su za 30 odsto fid-in tarife za biogas, pa poljoprivrednici i strani investitori već planiraju izgradnju novih 20 postrojenja. Biogas iz naše zemlje je, a većim cenama otkupa od države, postao izuzetno konkurentan u Evropi, jer sve ostale zemlje u regionu, sem Hrvatske, nude znatno manje podsticaje.

Uredbom koju je pre skoro tri meseca usvojila Vlada Srbije, tarifa od 12 do 15 evrocenti po kilovat-času povećana je na 15-18.

- Poslednjih godinu dana je ekspanzija elektrana na biogas, a očekuje se i dodatno interesovanje kada je država povećala ulaganja - kaže Vojislav Milijić, potpredsednik Nacionalne alijanse za biomasu "Serbio". - Osim ulaganja u obnovljive izvore, rešava se i bitan problem otpada, a takođe i sirovina. Jer, elektrane na biomasu koriste otpad kao sirovinu. Elektranu na biogas najčešće prave velika poljoprivredna gazdinstva ili u pogon ulažu investitori iz inostranstva.

- Kada su povećane tafire, već smo dobili pozive za izgradnju konkretnih fabrika za 25 do 30 novih objekata - kaže Dobroslav Baćović, iz Udruženja "Biogas". - Ima i oko pet naših gazdinstava. Investitori su mahom iz Slovačke, Češke i Engleske.

Računica pokazuje da se ulaganje u pogon koji će proizvoditi jedan megavat energije isplati za tri do četiri godine, a investicija je "teška" oko četiri miliona evra.

Država je, u saradnji sa UNDP, prošle godine podelila bespovratna sredstava za podršku izgradnje šest postrojenja za biogas. Ukupna vrednost tih postrojenja je 22,6 miliona evra, a njihovom izgradnjom Srbija će dobiti kapacitete od ukupno 6,32 megavata instalisane električne energije kroz korišćenje obnovljivih i lokalno dostupnih izvora energije.

Ulaganje u inovacije u poslovanju i unapređenje biznis procesa prioritet su za "Naftnu industriju Srbije". Kompanija NIS uložila je više od 30 miliona evra u izgradnju aminskog postrojenja za prečišćavanje prirodnog gasa u Elemiru koje omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, a istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa.

Osim pozitivnog biznis efekta, ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je tehnologija koja se koristi u aminskom postrojenju jedna od ekološki najbezbednijih. Postrojenje u Elemiru je prvo HiPACT postrojenje u Evropi, pa je NIS na ovaj način još jednom potvrdio da je pionir u primeni najsavremenijih tehnologija ne samo u Srbiji, već i na celom kontinentu.

Izvor:  Večernje novosti

 

GRAĐANI REPORTERI

30.08.2019 Društvo Roma Bogatić - Školski pribor za školarce iz socijalno ugroženih porodica

Svake godine za decu iz socijalno ugroženih porodica, sopstvenim finansijskim sredstvima, obezbeđujemo pribor za decu predškolskog i osnovnog brazovanja. Uoči ...

26.06.2019 Đorđe Jovanović u reprezentaciji Srbije

Posle uspešnog nastupa na Prvenstvu Srbije u višebojima i obaranja državnog rekorda u desetoboju za mlađe juniore, Jovanović Đorđe je ...

12.06.2019 Grnović ponovo na krovu Balkana

Za vikend je na grčkom ostrvu Naxos održan Drugi međunarodni miting u višebojima, takmičenje koje ima snagu Balkanskog prvenstva kada ...

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

14.11.2018 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција ...
 
VRH