02.01.2017 Свештеномученик Игњатије Богоносац и Свети Данило II Српски
Богоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: "Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.
Свети Данило II Српски
Данас се обележава и сећање на светог Данила другог, архиепископа српског. Будући одличног образовања и васпитања краљ Милутин је младог Данила узео на двор. Но побожни Данило је напустио дворски живот и замонашио се у Кончулском манастиру крај Ибра. Доцније је био игуман Хиландара, потом је био епископ Бањски, затим Хумски и најзад архиепископ српски. Целог свог земаљског живота Данило је био строги подвижник. Познато је и његово посредовање у измирењу браће, краља Милутина и Драгутина, а потом Милутина и Стевана Дечанског. Под надзором архиепископа Данила другог подигнути су манастири Бања и Дечани и многе друге цркве. Овај неуморни црквени радник бринуо се предано и за ширење писмености у Србији. Као писац оставио је чувено дело:“Животи краљева и архиепископа српских.“
Свети архиепископ Данило се упокојио у време владавине цара Душана, у ноћи између 19. и 20. децембра, по старом календару, 1337. године Господње.
