02.08.2018 Hajdučko veče i zrno mudrosti
Prvo "Hajdučko veče", održano je 1966. godine, u samom centru Crne Bare, pod krošnjama velikih lipa u crkvenom dvorištu, a prvi pobednik u takmičenju za naziv harambaše bio je popularni Crnobarac Đoka Pavić. Pobednik u nadmetanju dobijao je naziv harambaša - hajdučki starešina. Prvobitno je "Hajdučko veče" organizovano u centru Crne Bare, a kako je interesovanje i broj posetilaca raslo, organizaciju preuzima opština Bogatić, premestivši održavanje manifestacije na “Vasin Šib”.
Vremenom takmičenje postaje izazov i za kršne momke iz ostalih mačvanskih sela, tako da u Mačvi nije bilo mladića ili devojke koji nisu znali za "Hajdučko veče".
Pored momačkog takmičenja, tom prilikom je bilo izvedeno i seosko prelo, kako bi se dočarala davno prošla vremena i običaji.
Posebno značajnu ulogu u organizaciji tih godina imao je istaknuti pozorišni reditelj - amater Milivoje Martinović -Martin, koji se nesebično zalagao kako na stvaranju što kvalitetnijih programa, tako i na širem popularisanju manifestacije.
Poslednjih godina organizator manifestacije je Kulturno-obrazovni centar i Turistička organizacija opštine Bogatić, koji su u koncepciju sveukupnog programa istaknuto mesto dodelili Etno-parku u Sovljaku, gde se dočekuje svadbena povorka.
Uz zvuke starih, skoro zaboravljenih pesama pitomom mačvanskoim ravnicom parada fijakera prolazila je kroz nekoliko mačvanskih mesta od Bogatića preko Sovljaka i Glogovca do Crne Bare, uz neizostavnu “Hajdučku busiju”.
"Mačvanska svadba" je predstavljala izuzetan doživljaj za sve posetioce. Svadba i običaji prikazani su u skladu sa prostornim i vremenskim mogućnostima, na dan svadbe: okupljanje svatova kod mladoženjine kuće, odlazak po nevestu, venčanje i povratak mladoženjinoj kući.
Svadbenu kolonu sačinjavaju fijakeri i nekoliko čeza, bogato okićenih cvećem, peškirima i ćilimima, uz poskakivanje konja dorata, vranaca i zekana - ponos domaćina ovoga kraja. Svatovi obučeni u mačvansku narodnu nošnju predstavljaju veoma živopisan prizor.
Pucnji pušaka, zvuci iz narodnih instrumenata, pozdravi nevestine rodbine sa svatovima, izvođenje neveste, otkupnina, ostali običaji i kolo - sve to u prekrasnom ambijentu uz svu lepotu deluje pomalo i nestvarno - kao kontrast novom vremenu.
Izložba likovnih stvaralaca, kao i izložba domaće radinosti, organizovane su takođe u Etno-parku u Sovljaku.
Najinteresantniji deo programa je takmičenje za izbor Harambaše. Mladići se takmiče u bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, borbi na brvnu, preskakanju panja, penjanju uz drvo, a pobednik u ukupnom plasmanu dobija vrednu nagradu organizatora - sablju i novčanu nagradu. Završetkom zvaničnog dela programa počinje veselje koje traje do ranih jutarnjih časova.
Stariji Mačvani se sa nostalgijom sećaju vremena svoje mladosti, a mladi koji dođu na “Hajdučko veče” će uživati u, za njih, nepoznatim lepotama nekadašnjeg načina života ovoga kraja.
Digitalizacija je učinila svoje. Mladi ljudi najviše vremena provode na društvenim mrežama. Jasno je da ne možemo živeti mimo sveta i van vlastitog vremena, moramo se prilagoditi, ali uz poštovanje naših tradicionalnih vrednosti i porodice, da nam se ne bi izgubili tragovi. To zrno mudrosti nam je u ovom i ovakvom vremenu preko potrebno.
D. Ostojić
