ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Vesti

07.08.2018 „Шта нам се ово дешава“ ?

Рубрика: Грађани репортери - Пише Бранислав Станковић, историчар

„Шта нам се ово дешава“  ?

Пролазећи данас кроз центар Богатића, угледах неку делегацију како полаже венце на споменик у центру вароши. У први мах ништа необично али после пар тренутака схватих да 2018. године још увек постоје неки људи који 7. август обележавају као дан ослобођења Богатића од Немаца у Другом светском рату.

Ево заправо шта се тог дана 1941. године у Богатићу догодило.

На почетку, ВРЛО ЈЕ ВАЖНО да се нагласи да тога дана те године у Богатићу није било ниједног немачког војника.

Био је четвртак, пазарни дан или ти пијаца као и данас, група партизана дошла је са Бубање, сада ми пада на памет како су нас учили да су сви били у гуњевима и да су подврнули рукаве као знак распознавања и како ми је све до данас то било нормално, али ево сад ми пада на памет ко би нормалан на августовскиј врућини облачио гуњ, будибогснама, али није то суштина па се тиме и не бавимо.

Ти људи, партизани, које је организовала Комунистичка партија, тога дана су у Богатићу убили начелника Среза мачванског, доктора правних наука са Сорбоне, и још двојицу службеника који су мирно обављали свој посао, јер тај посао је и под окупацијом неко морао да ради, такве послове су и за време окупације у Првом светском рату радили наши људи, па им то нико није узео за зло.

Дакле, нису убили ниједног Немца јер их није ни било, него су убили три Србина. И то  троструко братоубиство до дана данашњег, као да нису нормални, обележавају и прослављају као дан ослобођења од Немаца.

То ослобођење је трајало до четири сата поподне, тог истог дана, док није стигао први камион Немаца из Шапца.

Пре тачно месец дана исто  је обележен сличан злочин који се  догодио под командом КПЈ у Белој Цркви, и где је један човек, непоменик, убио два Србина и дигао устанак против Немаца иако тог дана на том месту није било ниједног Немца.

До дана данашњег главна улица у Крупњу носи име Маршала Тита, иако је улица на само десетак километара од Мачковог камена где се одиграла једна од најкрвавијих битака у Великом рату и где је тај Маршал као члан Вражије дивизије и аустроугарски каплар убијао наше прадедове, па можда баш и оних који су му ту улицу и даровали. У тој бици је рањен принц Ђорђе Карађорђевић, а у шаторима српског санитета била је хероина Надежда Петровић, који улице у Крупњу немају. Да туга буде већа, та улица се до почетка комунистичке окупације српског народа звала др Арчибалда Рајса, човека који је свој живот подарио српском народу, а своје срце похранио у урни на Кајмакчалану са својим ратним друговима.

Том човеку су Сораби одузели улицу и даривали је непријатељском војнику, па се данас питају: “Шта нам се то дешава.“ То вам се Сораби дешава... Ви сте једини народ на свету који је непријатељског војника прогласио за доживотног председника!

                                                      Ало, Сораби!!!

Једини прави дан устанка у Србији може бити 31. август, када су четничке јединице под командом Веселина Мисите ослободиле Лозницу, која је постала први ослобођени град у Европи, и када су се први пут у историји Другог светског рата предале регуларне јединице Вермахта.

У склопу борбе за Лозницу у Богатићу су четници како би помогли Веселину Мисити, од 29. августа до 1. септембра водили крваве борбе са Немцима и усташама, у тим борбама погинуло је према немачким подацима 29 четника. О тој борби и тим изгинулим младим људима никада нам није нико ништа причао.

Да се вратимо на 7. август, споменик и слављење троструког братоубиства.

Комунизам је нашем народу нанео несагледиве последице од којих ћемо се тешко опоравити, овде не би било довољно простора ако бих кренуо да набрајам и објашњавам зашто тако мислим. Али ти млади људи који су изгинули у партизанима гинули су јер су веровали да то чине из најбољих разлога, који су се нажалост претворили у своју супротност!

Зато сматрам да на Бубањи треба обновити Спомен комплекс и тамо у договору са стручним људима на најбоље место позиционирати и пренети споменик из центра Богатића. Споменик се не сме уништити јер је део наше историје, ма каква она била, а и људи који гаје одређене емоције према комунизму и баштине његове традиције, ма шта ко мислио о томе, имали би место где би могли то да обележавају.

Нисам за то да се овај споменик премести а да се на његово место постави споменик четницима, јер се суштински ништа не би променило, једни би били за њега други против њега.

На том месту треба да стоји споменик који је изнад свих нас, изнад четника и партизана и свих идеологија и свих наших подела. На том месту треба до стоји споменик Јанку Веселиновићу који је Мачву прославио, и којој је даривао цео свој живот и књижевни опус. Са којим може да се идентификује сваки Мачванин ма којој политичкој партији да припада.

Да коначно прекинемо са обележавањем лажних датума и лажних догађаја чије последице живимо и осећамо до дана данашњег.

И да као људи на згради општине поставимо таблу захвалности витешком краљу Александру Карађорђевићу, потомку Карађорђевом, који је дао свој лични новац  да се зграда општине заврши!

                                                                                                                                                                                                                                                                               Бранислав Станковић, историчар

 

 

GRAĐANI REPORTERI

16.10.2018 POZDRAV IZ MOLDAVIJE - Piše Teodora Milanković

Srbijo moja, evo me na  „vrhu sveta“, na mestu gde Sunce spava i gde se čuje kako gromovi dišu... U ...

01.10.2018 Uspešan vikend iza Sprintera

Juče je u Sremskoj Mitrovici održano Prvenstvo Srbije za mlađe pionire na kome je nastupilo 5 atletičara Sprinta. Najuspešniji su ...

01.10.2018 Međunarodni dan starijih osoba

U svetu i kod nas 1. oktobra obeležava se Međunarodni dan starijih osoba, u skladu sa Rezolucijom 45/106, koju je ...

MAGAZIN

19.08.2018 Bitka na Ceru je bila odbrana kuće koja se sa Cera videla

U spomen kompleksu “Cerska bitka” u Tekerišu, simbolu pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, na 104-tu godišnjicu od pobede ...

18.08.2018 Dok grlimo ženu koja nas voli

Digitalizacija koja je u završnom naletu ovladala je i društvenim zajednicama i skoro svakim ljudskim bićem kao pojedincem. Novi mediji doneli ...

29.03.2018 Srce mačvanske pesnikinje

„Kad nas ljubav dodirne svi postajemo pesnici“ rekao je davno Platon. Ljubav u svim oblicima i veličinama okružuje ljude, a ...
 
VRH