01.11.2018 За срце пуно не треба више него што година рода изнесе
У мачванском крају колебе постоје од кад се она почела насељавати. О нераскидивој вези између човека и природе од давнина сведоче приче старих мачванских колебара. Ретко које домаћинство раније није имало ову кућицу у пољу, која је настала јер им је требала „ко ’леба“.
„У то време већина становника села, који су колебарили, месецима, па и годинама нису видели милиционера, ни поштара, то им тамо није требало. Код колебе се и одмарало, било је и ашиковања, љубави, песме. А и певало се, радило се, ишло на мобе, обрађивали се хектари земље све ручно и примитивно, и све то са неком необичном лакоћом и без данашњих стресова“, говори Драгорад Баћа Ерцеговчевић.
Баћина колеба једна је од малобројних у клењачком атару сада. У њој се свакодневно препричавају приче о лакоћи пређашњег живота, уз варту која пуцкета и радио на батерије.
„Од своје 18. године, ја сам с оркестром по народу свирао, бавио се озбиљно музиком, па је било ту свега и доброг и лошег, ал’ сад волим ту неку тишину коју само код колебе могу наћи. Повукао сам се тамо и лепо ми је, јер сам тамо рођен и одгајен. Сећам се, млади смо били, буразер од стрица и ја се договоримо да нећемо да идемо три месеца кући, никако. У неком моменту, нестане нам хлеба и шта ћемо, ми закољемо кокошку, уредимо, очистимо кромпира и њиме напунимо кокошку, па испечемо да једемо. Сналажљивији смо били, данашња деца то не могу знати. Ако нису поред компјутера, они су на телефону. Кад се само сетим како је било после рата, крајем четрдесетих прошлог века, није било ни пшенице ни кукуруза, ни брашна ни проје, мати умеси погачу од јечма, нема друге. Јели смо и скувану шећерну репу, ко зечеви, и хвала Богу, одгајили се“, с осмехом каже чика Баћа.
Стара изрека „Ђурђев данак хајдучки састанак – Митров данак хајдучки растанак“ могла је раније да се примени и на бројне колебаре, који су у време пољских радова боравили у мини домаћинствима у пољу. С буђењем пролећа, своја стада и крда, пребацивали су код колебе и тамо се припремали за обрађивање земље. А данашњи, ретки, колебари, попут чика Баће, труде се да што више времена проводе код колебе, чак и кад мраз стегне и снег падне , а у Мачви се наслика најлепши зимски пејзаж.
Пројекат "Мачванске колебе у модерном руху" суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
