Vesti

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Заштитне снаге УН, на време упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбедна места, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору, подсећа Документационо информациони центар "Веритас".

Народ западне Славоније, сећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према "мосту спаса" до реке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.  

У тој акцији, према "Веритасовим" подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера.

Међу жртвама је 56 жена, осам особа до 14 година и 75 преко 60 година старости.

По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком "непознат". 

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 156 особа. Међу несталима се води још 127 особа, међу којима је 56 цивила, укључујући и 26 жена.

Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (37), остају непозната гробна места за 90 посмртних остатака.

У тој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом: Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, и Пакленица са 20 жртава. 

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина уз помоћ заштитних снага УН.

Нема помака у поступцима против хрватских генерала 

Хрватски судови су осудили велик број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту.

Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе. 

"Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 25 године постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?", пита "Веритас".

У Градишки, у Републици Српкој, данас је обележена 25. годишњица од егзодуса Срба из западне Славоније.

Pred nacionalnim pravosuđima Hrvatske, Srbije i BiH, protiv pripadnika hrvatskih oružanih snaga pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka koji nisu odmakli dalje od pretkrivične faze. Godišnjica je obeležena bez prisustva građana zbog vanrednog stanja izazvanog epidemijom koronavirusa.

Delegacija Republike Srpske kod Crkve Presvete Bogorodice položila je venac na spomen-ploču srpskim žrtvama iz Zapadne Slavonije, a potom su spustili venac u reku Savu.

"Srpsko-hrvatski odnosi u istoriji su nama teški, 10 kilometara odavde hrvatska strana obeležava pobedu, a mi ovde komemoracije. Sva naša istorija je takva da jedni obeležavaju pobede, drugi komemoracije. Teška istorija ne može biti prevaziđena niti zaboravljena", kaže Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Hrvatske vojno-policijske snage 1. i 2. maja 1995. godine izvršile su akciju "Bljesak" na Zapadnu Slavoniju, koja je bila zona pod zaštitom UN. Ubili su 283 Srbina, 114 civila, 56 žena i 11 dece. U akciji je proterano 150 Srba.

"Pokazatelj da uvek od crnih stranica istorije postoje crnje jeste činjenica da su ljudi koji su na taj način napuštali svoju kuću i odlazili, koji su bili očišćeni sa svojih prostora u samo tri dana, jeste i ta činjenica da je bombardovana kolona izbeglica i to pokazuje zapravo i sumrak, moram reći, civilizacije", kaže Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske.

Kolona je granatirana na putu do mosta na Savi gde su proterani Srbi prelazili u Republiku Srpsku.