Vesti

Откуцајима са Спаске куле на Црвеном тргу почела је 74. по реду Парада победе. Смотру свих јединица је извршио министар одбране Сергеј Шојгу, који је затим предао рапорт председнику Владимиру Путину.

Учествовало је 13.000 војника, више од 130 комада најмодернијег наоружања. Иако је најављен, изостао је дефиле напредних летелица.

На овогодишњој паради није било страних званичника.

Ове године на Дан победе у Русији није било традиционалне војне параде због епидемије коронавируса. Међутим, није изостао спектакл на небу, пошто су војни авиони надлетали градове у Русији. Приказани су хеликоптери и авиони који су понос руског ратног ваздухопловства.

Путин је у обраћању честитао Дан победе – дан поноса и туге.

"То је дан наше безграничне захвалности заштитницима отаџбине који су разбили нацизам. Они су ратовали, трудили се, прошли су надљудска искушења и стајали на страшном месту борбе, дали све што су могли и добили су ту победу", истакао је председник Русије.

Поручио је да грађани сваке године све више и јаче осећају моћ тог подвига без преседана. Упутио је позив за сарадњу другим земљама, поготово када је реч о тероризму. Радили смо и радићемо све што можемо да осигурамо високу борбену спремност наших оружаних трупа и одбрамбени потенцијал земље. Повећаћемо престиж војне службе, ауторитет војника и полицајаца, бранилаца наше отаџбине. Истовремено, Русија остаје отворена за сарадњу са свима који су заиста спремни да се супротставе тероризму, неонацизму и екстремизму.

Годину дана се вежбало за ову параду. 

Параде победе у Москви одржавају се по истом моделу као прва парада, која је одржана 1945, нешто више од месец дана пошто је Немачка капитулирала.

Том парадом, која је и највећи догађај одржан на Црвеном тргу, прослављена је капитулација Немачке.

У тој паради је учествовало 40.000 војника, 1.850 војних оружја и оруђа и трајала је два сата. Параду је тада припремио маршал Рокосовски, а командовао генерал Жуков, који је и формално примио капитулацију Немачке. Парада је одржана по Стаљиновој наредби.

Сахрана страдалих црвеноармејаца 

Совјетски Савез изгубио је у Другом светском рату највише људи – око 25 милиона. Више стотина црвеноармејаца убијених у региону некадашњег Лењинграда поново је сахрањено на церемонији недалеко од села Новаја Малукса.

Захваљујући добровољцима који су претраживали терен у тој области на западу Русије, лане су пронађени остаци 560 совјетских војника: идентификовано је свега двадесетак.

Алексеј Тараскин стајао је уз Наталију, девојку која је пронашла медаљон са личним подацима његовог прадеде

"Коначно су пронађена документа мог прадеде који је нестао у марту 1943. и све до данас се сматрао несталим. Позван сам на сахрану где сам упознао Наталију, која је пронашла прадедин медаљон, који је био одлично очуван", рекао је Алексеј.

У последњих шест година, организација добровољаца "Русија" пронашла је тела 120.000 црвеноармејаца.

Извор: РТС