05.10.2020 Две деценије од 5.октобра 2000. када су грађани масовним протестом срушили тадашњи режим
Извор РТС: "Пети октобар је био наш Берлински зид"
Пуне две деценије прошло је од 5. октобра 2000. године. Био је то дан велике наде за Србију, дан када је Србија стала, а грађанска непослушност претворена у масовне протесте. Историчар Предраг Марковић каже за РТС да je главни проблем било веровање да је довољно да се склони један човек па да потеку мед и млеко. Свидело се то неком или не, Србија се интегрисала у светске токове и из једног првенствено социјалистичког прешла у капиталистички систем, каже социолог Владимир Вулетић.
Владимир Вулетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је и сам учествовао у догађајима 5. октобра.
Највећи значај Петог октобра је у две ствари – отворио је Србију ка свету, укинуте су санкције, и убрзан је процес трансформације ка капитализму.
Политика је ту, каже, била у другим плану – због парола. "Суштински најјачи економски играчи формирани деведесетих, били су и након двехиљадитих најјачи. То је на неки начин била подлога, а остало су приче", додаје Вулетић.
"Главна тековина Петог октобра је промена из социјалистичког у капиталистички систем, ми сада делимо судбину света. Ми смо се, свидело се то неком или не, интегрисали у те токове", истиче Вулетић.
Кашњење за светом не може се приписати само једном човеку јер, како каже социолог Вулетић, многи који су 5. октобра били на улицама били су и 1989. године на Газиместану.
"Оно што смо могли да научимо јесте да један човек не чини систем. Систем има своју логику која је пре свега везана за економске токове, а да политичке пароле су ту да би се мотивисао народ да изнесе промену", рекао је за РТС Владимир Вулетић.
"Главни проблем било је веровање да је довољно склонити једног човека"
Предраг Марковић је, гостујући у Јутарњем програму, навео да сада када се проматра тај догађај главни проблем било веровање да је довољно склонити једног човека.
"Главни проблем је веровање да је довољно један човек да се склони и потећи ће мед и млеко, Европа ће нас загрлити својим братским загрљајем. Људи су поверовали да ће уклањање Слободана Милошевића аутоматски довести до интеграција у Европу, до отварања нових шанси", рекао је Марковић.
"То се није десило не само због наших локалних кривица већ и због тога што су се западне силе показале доста издашним када је у питању да дају паре за те обојене револуције, међутим нигде где су такви догађаји се десили, ни у Грузији ни у Украјини, није после дошло до структуралних промена", додао је Марковић.
На питање шта све није испуњено из Новог уговора који је потписан са народом, Марковић каже да се лустрација претворила у линч на многим местима.
Указао је на то да се од Плишане револуције у Чехословачкој разликује по томе што је у Чехословачкој била зрела друга политичка елита која је само преузела једно уређено друштво.
"ДОС је био једна од најбизарнијих коалиција које могу да се замисле, нису могли да се договоре и поделили су вертикално власт – ко добије једно министарство добије све", навео је Марковић.
Да ли се режим сам урушио или је то урадила опозиција
Одговарајући на питање у којој мери се Милошевићев режим сам урушио, а колико је опозиција урадила тај посао, Марковић је рекао да је огромна улога међународног фактора.
"Много је пара ушло тада у готовини, што је неким људима стварно донело доста користи. Земља је била уништена 1999. године и још се није опоравила од рата, ЈУЛ је нагризао кредибилитет режима. Највеће грешке Слободана Милошевића су заправо везане за уплив те чудне, бизарне партије, никад верификоване на изборима", нагласио је Марковић.
Он је указао на то да је деведесетих било полуратно стање, да су санкције зауставиле транзицију, као и да се држава трудила да очува јавна предузећа и радна места. "И онда је та либерална транзиција нагло дошла и спровели су је некомпетентни људи, тако да су те прве године биле како неки зову године ‘дивље приватизације’ које нису биле добре за државу и народ", рекао је Марковић.
Нагласио је да многи истраживачи истичу проблем институција. "Ми не знамо ко је председник Финске, али у Финској све функционише без обзира ко је на челу", додао је Марковић.
"Оно мало инститција што је изграђено у доба титоизма се било урушило деведесетих година и од тада није урађено ништа да се створе институције које су отпорне на грешку појединца", истакао је Марковић.
Одговарајући на питање да ли је Шести октобар симболички недосањан сан, Марковић каже да је "6. октобар требала да буде једна дуга, топла јесен постепене институционалне реформе, која је тада изостала".
Извор: РТС - https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4100925/predrag-markovic-peti-oktobar-20-godina.html
