11.05.2021 80 година од доласка прве групе официра, подофицира и војника на Равну Гору
11. маја се навршава 80 година од доласка прве групе официра, подофицира и војника на Равну Гору.
По доласку на Равну гору, Михаиловић и његови људи основали су први штаб и она je постала седиште акција и симбол целог покрета: отуда и име - Равногорски Покрет.
Драгољуб Дража Михаиловић je организовао команду Четничких Одреда Југословенске Војске. Касније, током лета, име je промењено у Војно-Четнички Одреди. Иако je име „четник“ било преузето, организација се није заснивала на предратном четничком удружењу или удружењу старих четника, нити je израсла из Четничке команде Југословенске војске, створене у априлу 1940. године. Име „четник“ симболизовало je преузимање дуге традиције српске гериле. Од средине маја до августа 1941. године, главна активност Михаиловићевих људи састојала се у окупљању новог људства, пописивању добровољаца и припреми мобилизацијских спискова; затим, у сакупљању и уређењу скровишта за муницију, опреме за везу и планирању стратегије отпора. У првим данима стварања своје организације, Михаиловић je истицао потребу тајног организовања, грађанску непослушност и штетност преурањених дејстава: „Због свега тога, морамо окупатора непрекидно узнемиравати и развити осећај сталне несигурности. Потребно je што пре широм земље образовати тајне јединице по градовима и селима, поверенике по засеоцима, а мале четничке одреде по слободним српским планинама и добру обавештајну службу“.
Д. Михаиловић је крајем 1941. год. проглашен за „команданта свих патриотских снага у Југославији“ од Југословенске емигрантске владе и владе Велике Британије, а постављан за министра војске, морнарице и ваздухопловства 11. јануара 1942. од нове Југословенске владе (председник - Слободан Јовановић) да би 19. јануара Д. Михаиловић био унапређен у чин дивизијског генерала. Тада je "ЧИЧА"своје снаге преименовао у "Југословенска војска у отаџбини" и то име ћe остати до краја рата. То је званично потврдио и краљ Петар II, 10. 06.1942.год. као Врховни командант, својим указом бр. 661 којим су "Четнички одреди југословенске војске" преименовани у "Југословенска војска у отаџбини" а Михаиловић наименован за начелника штаба Врховне команде, да би 17. јуна био унапређен у чин армијског генерала. У народу je, међутим, већ био одомаћен назив четници (четници Драже Михаиловића, дражиновци), тако да je назив ЈВУО остао само у званичној употреби.
Постоје недоумице око датума оснивања покрета: постоји доста неслагања око тога да ли је прва група официра на Равну Гору стигла 8, 11. или 13. маја. Већина историчара, међу њима и г-дин Мирослав Самарџић који се од свих највише бавио овом темом, се данас слажу да је исправни датум 11. мај, а народ је вероватно повезао овај догађај са Марковданом као најближим празником, и зато је у народном сећању 8. мај остао упамћен.
Који год датум обележавали, битно је да се не заборави жртва коју ови јунаци поднеше за Слободу свог народа, за свог Краља и своју Отаџбину!
Првих 26 који су тог 11. маја 1941. дошли на Равну гору су били:
1.Генералштабни пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић из Ивањице
2.Коњички мајор Миодраг Палошевић из Београда;
3.Артиљеријски капетан II класе Миленко Рељић из Поцерине,
4.Жандармеријски капетан I класе Милојко Узелац из Зрмање;
5.Артиљеријски поручник Илија Пажина из Невесиња,
6.Пешадијски поручник Бора Илић из Врања;
7.Пешадијски резервни потпоручник Павле Мешковић из Охрида;
8.Пешадијски потпоручник Крста Кљајић из Слуња у Славонији,
9.Пешадијски резервни потпоручник Владимир-Влада Ленац из Загреба;
10.Пешадијски наредник-водник Божидар-Божа Перовић из Славоније;
11.Пешадијски наредник Божидар-Божа Денцић из Олова код Вишеграда;
12.Инжењеријски наредник Божидар-Божа Величковић, непознато;
13.Инжењеријски наредник Ђорђе Улман из Словеније;
14.Жандармеријски наредник Гојко Ајваз из Херцеговине;
15.Жандармеријски наредник Ђура Станковић, непознато;
16.Жандармеријски поднаредник Ђура Војиновић из Окучана у Славонији;
17.Жандармеријски поднаредник Благоје Ковач из Љубомира у Херцеговини;
18.Жандармеријски поднаредник Никола Кордић, непознато;
19.жандармеријски поднаредник Лазар Вукмирица из Мокрог Поља код Книна;
20.Морнарички наредник Фрањо Сеничар из околине Сплита;
21.Пешадијски поднаредник Радован Ковачевић, непознато;
22.Војник Бењамин Самоковлија, Јеврејин из Босне;
23.Војник Милош Бабић из Јужне Србије
24.војник Лука Љумовић из Чачка;
25.Војник Никола Вучковић из села Боровац код Зајечара
26.Наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева.
Извор: ПОГЛЕДИ
По доласку на Равну гору, Михаиловић и његови људи основали су први штаб и она je постала седиште акција и симбол целог покрета: отуда и име - равногорски покрет. Д. Михаиловић je организовао команду Четничких одреда Југословенске војске. Касније, током лета, име je промењено у војно-четнички одреди. Иако je име „четник“ било преузето, организације се није заснивала на предратном четничком удружењу или удружењу старих четника, нити je израсла из Четничке команде Југословенске војске, створене у априлу 1940. године. Име „четник“ симболизовало je преузимање дуге традиције српске гериле. Од средине маја до августа 1941. године, главна активност Михаиловићевих људи састојала се у окупљању новог људства, пописивању добровољаца и припреми мобилизацијских спискова; затим, у сакупљању и уређењу скровишта за муницију, опреме за везу и планирању стратегије отпора. У првим данима стварања своје организације, Михаиловић je истицао потребу тајног организовања, грађанску непослушност и штетност преурањених дејстава: „Због свега тога, морамо окупатора непрекидно узнемиравати и развити осећај сталне несигурности. Потребно je што пре широм земље образовати тајне јединице по градовима и селима, поверенике по засеоцима, а мале четничке одреде по слободним српским планинама и добру обавештајну службу“.
Првобитна мрежа четничке организације обухватала je пет група: за организовање отпора, спровођење грађанске непослушности, обавештајну и контраобавештајну службу, вођење пропагандног рата, формирање и наоружаваьье војске и вођење четничког рата. У тој почетној фази постављен je темељ каснијој војној организации. Она je обухватала две врсте формација: оперативне трупе (илегални, тзв. шумски одреди - тројке, чете, батаљони; касније ће основне јединице бити бригаде и корпуси) и резервне јединице, к oje су обучаване у складу са могућностима, а требало je да се мобилишу у случају општег устанка или веће акције. Подељене су у три подгрупе, у зависности од година старости: 1) жетеоци - најмлађи обвезници (20-30 година); ударне јединице (у каснијој реорганизации - тзв. прве чете); 2) сејачи (30-40 година) - они који су одслужили војску (касније - друге чете) - контрола и чишћење ослобођене територије; 3) копачи (40-50 година) - трећи позив (касније треће чете) одржавање реда и безбедности по селима. Почетком јуна 1941. године било je замишљено (по територијалном принципу) формирање 102 четничка одреда. Први четнички одреди у Србији обично су носили име неке планине или реке на свом подручју. Одреде који су настајали спонтано Михаиловић би уврстио у своју организацију, у оном тренутку када би стигли његови официри и преузели команду. Одреди су бројали од 150 до 300 хьуди и имали су одређену самосталност у деловању, условљену у почетку тешкоћама у комуницирању са штабом, али и локалним особеностима. Војници су били, у огромној већини, сељачког порекла, укорењени у српску традицију и филозофију села; у одреде су уписивани и људи без оружја, који су вежбали када су то пољски радови дозвољавали. Импровизовани штаб на Равној гори имао je два дела: горњи и доњи. Поред Михаиловића, штаб су сачињавали: начелник - потпуковник Драгослав Павловић; ађутант - поручник Јаша Ђелевић; лични курир - Станислава Вучићевић; командант везе - поручник Јоже Певец; командант унутрашње безбедности - капетан Милојко Узелац; командант подофицирске групе - наредник Божидар Перовић и писар-наредник Војислав Милошевић.Октобра 1941, године формирано je и судско одељење, у саставу: Радослав Јовановић, Владан Лабус, Петар Крстић (судије Окружног суда из Чачка); Предраг Ђорђевић (заменик државног тужиоца из Чачка); Љ убиша Кордић (судија Среског суда из Чачка); Сретен Правица (судски приправник); Миодраг Васић, адвокат и Миодраг Глинтић, судија. Одељење je израдило „Упутство о раду власти на ослобођеним територијама“.
Наредна реорганизација војног дела покрета била je у складу са новом позицијом, која je уследила после признавања Д. Михаиловића за „команданта свих патриотских снага у Југославији“. То признање уследило je од Југословенске емигрантске владе и владе Велике Британије, а изрекао га je 15. новембра 1941. председник владе Душан Симовић преко Радио-Лондона. Затим je 7. децембра Михаиловић унапређен у чин бригадног генерала, а 11. јануара 1942. у новој Југословенској влади (председник - Слободан Јовановић) Михаиловић je постављен за министра војске, морнарице и ваздухопловства; 19. јануара унапређен je у чин дивизијског генерала. Тада je своје снаге преименовао у Југословенска војска у отаџбини - службено име, које ћe остати до краја рата. У народу je, међутим, већ био одомаћен назив четници (четници Драже Михаиловића, дражиновци), тако да je назив ЈВУО остао само у званичној употреби. После званичног признавања, Михаиловић je захтевао да сви наоружани покрети у целој држави буду стављени под његову команду и подређени старешинама, које ће он наименовати, јер Југославија није имала само краља и владу, са симболичним контигентом војске у иностранству, „већ и слободну државну територију са слободним грађанима“. Борба против Немаца могла je бити успешна само ако се све снаге уједине и воде са једног места. Појединачне акције Михаиловић je означавао као „лакомислено проливање драгоцене крви народа, који већ крвари из безброј рана. Слога, јединство и дисциплина, данас су највиша народна дужност и предуслов сваке победе“.
Нова реорганизација Југословенске војске у отаџбини изведена je половином 1942. године. Почетком јуна 1942. Указом краља Петра II до 10. јуна 1942. Михаиловић je наименован за начелника штаба Врховне команде, а 17. јуна унапређен у чин армијског генерала. Нова војна реорганизација установила je оперативне и територијалне јединице. Оперативне јединице биле су јединице под оружјем (илегални, тзв. шумски одреди), формирани у чете, батаљоне, бригаде и корпусе. На сваки срез, долазила je по једна бригада. И организација територијалних јединица изведена je по срезовима. Од величине среза и насеља зависила je и величина територијалних чета. Њихови основни задаци били су: старање о миру и поретку у срезу и рушеье комуникација, техничких објеката и ометање саобраћаја. ...........................................................
..................................................................................................................................................................
Извор:
"Погледи"
"Раногорска идеја у штампи и пропаганди"