19.11.2021 Preminuo Nikola Marković Giba
Šabac i Šapčani, kao i svi koji su voleli jedinstveni vokal i užitak kakav samo stihovi interpretirani na pravi način mogu da pruže ostali su bez poznatog pevača i estradnog umetnika Nikole Markovića, svim apoznatijeg kao Giba. Kako još uvek nezvanično saznajemo Marković je preminuo mesec dana pre svog 72. rođendana. Ostavio je iza sebe mnoge pesme, ostavljajući muzički potpis na ličnim uspomenama prisutnih tamo gde je Giba delio emocije radeći ono što najbolje zna, pevajući.
Rođen je u Šapcu 1949. godine u siromašnoj radničkoj porodici. Otac Stevan je došao iz Sarajeva u Beograd, bio pri kraljevoj vojsci, majka je bila sa Korčule. Upoznali su se u Beogradu, a kada je Stevan dobio premeštaj u Šabac, doselili su se u ovaj grad. Uz Nikolu imali su još petoro dece, još dva sina i tri ćerke. Završio je Nikola Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, a potom i Hemijsko-tehnološku školu. Tokom 60-ih osniva prvi bend „Crne senke“ zajedno sa drugovima iz ulice i nekoliko godina uspešno nastupaju na igrankama u ondašnjem Domu omladine.
Grupa prestaje sa radom kada 1970. Giba odlazi u vojsku. Muzikom se bavi i dok služi armijski. Po povratku svira u celoj Jugoslaviji, a krajem decenije odlazi u Beograd gde je upoznao najpoznatije muzičare tog vremena. Pevao je različite vrste muzike, učio je stihove na engleskom jeziku i pre nego što je razumevao šta znače, u ranoj mladosti.
Penzionerske dane je provodio u Šapcu, rodnom gradu, gde je i preminuo u 72. godini života.
Materijalno najpre presahne
-Meni je žao što se narod izopačio zato što nema hleba. A ko ima, ima i previše. Šta će im? Kad odlaziš na onaj svet, ne dobiješ kamion od Boga da bi sve stvari potrpao i poneo. Ništa se ne nosi gore. Ideš go ko pištolj. Ako ti obuku "haljinicu boje lila", obuku, ideš i ćao. Treba pozitivno razmišljati i verovati u Boga, koji je u nama. Ako ne veruješ Bogu, ne veruješ samom sebi. Mnogo ima zla i negativnosti, koje treba izbegavati. To je mene naučio "Put kojim treba ići" Skota Peka. Volim i knjigu "Velike tajne" Davida Isaka, "U potrazi za čudesnim" Uspenskog, Dostojevskog... Ja sam nosio veliki teret. Kad ti ukradu pesmu, to je kao da ti ukradu deo tebe. Ali, nije mi žao, te će pesme trajati. Ništa i nije naše, ništa nećemo poneti na onaj svet. Samo će priča ostati – govorio je Nikola za Glas Podrinja pre gotovo devet godina.
Azra
Brojne pesme ostaju da čuvaju uspomenu na Nikolu Markovića Gibu, ali ako bi govorili o najpoznatijoj pesmi, to bi bila „Azra“. Posvećena je konobarici iz šabačke Mahale. Autor stihova je Rajko Gunjak, Sarajlija, koji je Gibi posla stihove. Kasnije je pesmu izvodio i Sead Memić Vajta, no original je šabačkog pevača.
