Vesti

Protest je prijavila neformalna grupa građana “Eko Straža” u ime i uz podršku građana, a zahtevima su se pridružili i građani iz drugih ugroženih delova Republike Srbije. Neki od njih su stanovnici beogradskih naselja Mirijevo, Karaburma, Višnjica, Blok 72, Čukarička padina, kao i građani Bora, Majdanpeka, Šapca, Kovina, Popovca, Kragujevca, Smedereva i inicijative “Mame Šabac”, “Borani se pitaju”, “Odbranimo Zlotsku reku”, udruženje “Prvi, prvi na skali” i “Čuvari Perleza”.

 

Usled izostanka odgovora na zahteve protesta od:

– 10. januara 2021. godine,

– 4. septembra 2021.

održavamo novi skup 28.11.2021. u 12h na Terazijama.

Samo jedan zahtev sa prošle liste zahteva je ispunjen od poslednjeg protesta:

• „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
  Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.
  Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.”

Republika Srbija tj. ljudi koji su zaposleni na najvišim rukovodećim mestima, a koje plaćaju građani Republike Srbije, su direktno odgovorni za zaštitu životne sredine. I svaki pojedinac je takođe odgovoran, ali je država dužna da je čuva, održava je čistom i poboljšava uslove života i životnu sredinu.

 

Hitne akcije tražimo da se ispune odmah jer ne iziskuju nikakvu vremensku i finansijsku investiciju već samo dobru volju. Hitne akcije koje će doprineti zaštiti stanovništva dok se problem zagađenja ne reši sveobuhvatnije su:

1. Obaveštavati građane putem televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom i lokalnih televizijskih kanala o trenutnom stanju i povećanim koncentracijama polutanata u vazduhu, transparentnim i vidljivim indeksom kvaliteta u uglu ekrana, jasno vidljivim i razumljivim, kada je vazduh zagađen i prekomerno zagađen.
2. Naložiti Agenciji za zaštitu životne sredine vraćanje indeksa kvaliteta gde je vazduh u kategoriji prijvatljiv za vrednosti do 40 PM 2.5, a ne 55.
3. Preusmeravanje i preraspodelu već kupljenih uređaja za prečišćavanje vazduha iz Skupštine grada, APR-a i drugih državnih institucija u vrtiće, škole i bolnice, tačnije tamo gde su oni najpotrebniji.
4. Zabraniti prodaju neadekvatnih energenata za loženje u domaćinstvima kao što je takozvani sirovi lignit.
5. Hitno i kontinuirano sprovođenje merenja zagađenja uz oduzimanje dozvola za rad svim privrednim i industrijskim objektima koji ne ispunjavaju određene norme zaštite životne sredine, prvenstveno zagađenja vazduha, dok se iste ne ispoštuju.
6. Pojačati monitoring velikih zagađivača uvođenjem nezavisnih referentnih ustanova radi inspekcijskog nadzora. Troškove inspekcije moraju snositi zagađivači ukoliko su vrednosti prekoračene.
7. Sankcionisanje svih nadležnih koji su svesno obmanuli javnost sakrivanjem informacija ili neadekvatnim obaveštavanjem o stanju u životnoj sredini. Vlada RS mora imenovati odgovorne za štetu nanetu životnoj sredini i zdravlju građana i pružiti dokaze da se takvi propusti neće ponoviti u budućnosti.
8. Formiranje nacionalnog tela sastavljenog od najrelevantnijih domaćih stručnjaka sa ciljem rešavanja problema i progresivnog smanjenja zagadjenja vazduha.

Zahtevi vezani za strateški pristup smanjenju zagađenja vazduha su:

1. Hitno ispitati emisije koja proizvodi termo-energetski sektor i velika industrija angažovanjem nezavisnih akreditovanih laboratorija na efikasniji način nego što je to učinjeno do sad i uvesti rigorozniju kaznenu politiku nego do sada.
2. Hitno zatvaranje svih deponija kod kojih je došlo do samoinicijalnog paljenja metana i sa kojih se emituju kancerogene čestice dioksini i furani, napraviti strategiju održivog sistema tretmana otpada i primeniti je.
3. Učiniti transparentnim proces naručivanja i izrade studija koje se zbirno zovu „Procena uticaja na životnu sredinu“. Proces ocenjivanja tih studija posmatrati kao projektni zadatak iza koga mora stajati referentna institucija. Zaključak o ispunjenosti uslova za dobijanje licence potencijalni zagađivač ne sme dobiti paušalno, već na osnovu ozbiljne i dokumentovane analize referentne institucije, koja je dostupna javnosti.
4. Ukoliko se dogodi da je data pozitivna ocena kvaliteta studije „Procena uticaja na životnu sredinu“, a da neki delovi studije nisu ispunjeni, odgovorna lica moraju da snose krivičnu odgovornost.
5. Nabavka uređaja za merenje zagađenja PM2.5 čestica u svim većim gradovima u Srbiji pre zimske sezone ili prihvatanje merenja sa takozvanih građanskih stanica dok lokalna samouprava ne obezbedi zvanične uređaje.
6. Započeti transparentnu javnu raspravu o energetskoj tranziciji i u vezi sa njom doneti kratkoročnu i dugoročnu strategiju smanjenja zagađenja vazduha radi zaštite zdravlja stanovništva. Strategije vezane za smanjenje zagađenja moraju donositi multidisciplinarne grupe najreferentnijih stručnjaka.
7. Poštovati već usvojene planove (na pr. nacionalni plan za smanjenje emisija, tzv NERP) bez pomeranja i promena datuma, kao i retroaktivnih promena sadržaja dokumenta.
8. Vlada RS mora preuzeti odgovornost za kvalitet vazduha na celoj teritoriji Srbije, jer vazduh ne poznaje opštinske i regionalne granice. Odbaciti prebacivanja nadležnosti na lokalne samouprave.
9. Prekinuti nenamensko trošenje sredstava na mere koje neće imati dobar takozvani kost benefit.
10. Stimulisati zamenu energetski neefikasnih peći za modernija rešenja za fizička lica.
11. Iznalaženje mehanizma efikasnijeg sprovođenja već postojećeg zakona o zaštiti životne sredine, pooštriti prekršajnu i krivičnu odgovornost za grublje prekršaje i krivična dela.
12. Inspekcije velikih zagađivača moraju vršiti republički inspektori uz snimanje tehnoloških procesa, a trošak inspekcije moraju snositi te kompanije. Uvesti unutrašnju kontrolu rada lokane inspekcije, koja je sa republičkog nivoa.
13. Transparentno trošenje i rigorozna kontrola sredstava iz fonda „zagađivač plaća“ i svih sredstava koja su stigla iz razvojnih fondova ili drugih ekoloških fondova.
14. Odobravati olakšice za uvođenje gasnih priključaka i obezbediti besplatan priključak za one koji su ispunili tehničke zahteve.
15. Zameniti kotlarnice na mazut i lož ulje u svim državnim ustanovama.
16. Zameniti kotlove u toplanama koja koriste čvrsta goriva i omogućiti njihov prelazak na gas.
17. Napraviti plan sanacije i izvršiti remedijaciju svih postojećih jalovišta.
18. Pronaći efikasan sistem kažnjavanja i primene već postojećih zakona ka pravnim i fizičkim lica koja za loženje koriste gumu, plastiku i ostali toksični optad, čija je upotreba zabranjena zakonom.

Beočin – zahteva se od donosioca odluka da dovede u kontrolu zagađivača cementaru Lafarge, koja 365 dana u godini, 24 časa dnevno spaljuje otpad: preko 25.000 komunalnog otpada, 11000 tona otpadnih guma, 5000 tona otpadnog ulja i nepoznata količina opasnog otpada. Cementara radi kao spalionica otpada, a ne poseduje odgovarajuću tehnologiju zaštite životne sredine. Zahtev je prestanak korišćenja alernativinih goriva u proizvodnji cementa i prelazak na prirodni gas kao dominantan emergent.

Vinča – Traži se hitno zatvaranje i sanacija gradske deponije, eliminacija metanskih džepova, sprečavanje izbijanja novog požara, održivi sistem upravljanja otpadom, preispitivanje projekta spalionice od strane referentnih stručnjaka. Traži se nezavisno merenje dioksina i furana na zemljištu u delovima grada koji su bili “niz vetar” za vreme trajanja akcidenta: Vinča, Karaburma, Mirijevo, Zvezdara,Višnjička Banja. Traži se adevatno informisanje javnosti usled novog požara kao i savet stanovništvu kako da se ponaša ukoliko do njega dođe. Započeti transparentnu javnu raspravu o novom sistemu upravljanja otpadom i u njega uključiti struku.

Kovin – Traži se hitno zatvaranje i sanacija deponije. Nakon velikog požara od prošle godine, deponija je navodno zatvorena, ali ne i suštinski čime je država direktno prekršila obećanje i ugrozla građane. Sem deponije u blizini je i gasovod za koji nadležni tvrde da je na dovoljno velikoj dubini i da mu eventualni požar ne bi mogao „nauditi“. Međutim građani tvrde da to nije tako. Sem zatvaranja da se imenuje institucija ili lica nadležna za pravovremeno reagovanje ako se ova zabrana prekrši. Sanirana deponija se više ne otvara, a smeće se odvozi na novu deponiju u Pančevu.

Vinci, Golubac – deponija veoma često gori i danju i noću, nalazi se na 300 m od prvih vikend kuća u naselju koje broji preko 2000 vikendica. Nalazi se pritom u košavnom području, bez ikakvog nadzora je, nema ni bilo kakvog vida tampon zone. Zahtev je da se zatvori, a da se hitno stavi pod kontrolu tako da se požari ne događaju više.

Čukarička padina, Mirijevo, Blok 72 (uticaj i na bloove 45,70,62) – Na Čukaričkoj Padini preko puta crkve gledajući ka magistrali, u Mirijevu u Orlovskom naselju i iza naselja „Mileva Ajnštajn“ sada već decenijama određeni nesavesni građani pale sekundarne sirovine. Dim sa ovih lomača je izuzetno ipasan, jer sem suspendovanih čestica sadrži kancerogene i mutagene materije. Godinama se kontaktiraju Beokom, komunalci, policija, komunalna inspekcija kao i ministartstvo za zaštitu životne sredine bez konkretnih rezultata nadležnih. Zahtev je sprečavanje ove kriminalne ativnosti koja se vodi kao nesavesno tretiranje otpada i nosi kaznu od 6 meseci do 5 godina zatvora. Traži se adekvatno reagovanje službi i zabrana paljenja sekundarnih sirovina.

Bor – pod hitno dovesti emisiju štetnih gasova i PM čestica u zakonom dozvoljene granice. Traži se da državni organi, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike sa svojim inspekcijama konačno počnu da rade svoj posao i zaštite stanovnike Bora, Majdanpeka i okolnih sela od ekocida koji sprovodi kompanija „Zijin“ i koji se dešava svakodnevno. Treba rešiti probleme zagađenja vazduha, vode, zemljišta jer po najnovijoj studiji instituta „Batut“ , broj obolelih od kancera je porastao za 20% od kada je „Zijin“ kupio RTB.

Šabac – Zahtev je angažovanje nezavisnih stručnih tela koja će utvrditi stvaran nivo emisije svih vrsta čestica i štetnih čestica koje emituju industrijski privredni subjekti u gradu Šapcu. Zahteva se da se u gradu poveća broj mernih stanica koje mere HF (hlorovodoničnu kiselinu), kao i da se uvede merenje C8H8. (stirena). Da se na dnevnom nivou, u vestima lokalnih medija, građani obaveštavaju o stvarnom nivou i vrsti zagađenja koja emituju privredni subjekti, kao i o posledicama prekomernih emisija zagađujućih materija na zdravlje ljudi. Da se ovlašćenja lokalne ekološke inspekcije prošire na sve privredne subjekte na teritoriji grada i da radno vreme lokalne ekološke inspekcije bude 24h, sedam dana u nedelji. Hitnu dekontaminaciju zemljišta u području privrednih subjekata iz istočne radne zone. Od nadležnih da u skladu sa zakonskim okvirima najstrože kažnjavaju privredne subjekte koji svojim nesavesnim poslovanjem krše zakon i prekoračuju dozvoljene nivoe emisije štetnih materija u životnu sredinu.

Lapovo – sprečavanje odlaganja opasnog otpada na deponiji bez dozvole, odlaganje dozvoljenih vrsta otpada na način koji je u suprotnosti sa zakonom i deponovanje sa teritorija opština koje nisu potpisnice sporazuma o regionalnom deponovanju otpada. Zahtevi su da se deponija zatvori, da se izvrši rekultivacija deponije i da krivično odgovaraju odgovorna lica koja su odgovorna za deponiju.

Perlez – Zahteva se nadzor fabrike „FEJTUJANSUE, D.O.O.“, meštani su od samog početka rada fabrike suočeni sa brojnim problemima, poput: ispuštanja otpadne vode kroz cevi za odvod atmosferske vode u sistem za navodnjavanje, zakopavanje otpadne plastike koja nije pogodna za reciklažu, neprijatni mirisi topljene plastike koji se osećaju gotovo isključivo vikendom i u večernjeim satima. Zahtevi su da nadležni organi sprovode zakonsku regulativu, da se zabrani rad zagađivačima vode, vazduha i zemljišta (poput FEJTUJANSUE) dok god ne otklone nedostatke. Da javna rasprava o Studijama uticaja na životnu sredinu mora biti organizovana u mesnim zajednicama gde će se osetiti efekat Studije i da na javnoj raspravi mora biti prisutno bar 2% građana upisanih u birački spisak te mesne zajednice. Da se u oklolini specijalnih rezervata prirode zabrani rad privrednim subjektima koji mogu imati uticaj na životnu sredinu (kao FEJTUJANSUE na „CARSKU BARU“). Da monitoring emisije u vazduh, vodu i zemljište bude javno dostupan svakom grđaninu.

Kragujevac – Sanirati trajno sve deponije pepela i šljunka koje postoje uz toplane na teritoriji Srbije, kao što je u Kragujevcu pepelište od 40 hiljada tona, uz najbolji način za njegovo iskorišćenje. Na državnom sajtu Amskv.sepa.gov.rs, gde je objedinjen prikaz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, objavljivati u realnom vremenu ažurne podatke o prisustvu suspendovanih čestica PM,10 i PM2,5 u svim gradovima i opštinama, a bazu Agencije dopuniti podacima iz JLS koje nedostaju, poput Kragujevca. Ovo podrazumeva hitnu nabavku neophodnih instrumenata i njihovo povezivanje sa centralnim softverom radi prijema, obrade i prikaza rezultata, kao i zamenu gravimetrijske metode automatskom svuda gde se koristi u Srbiji. U zvanične ocene kvaliteta vazduha uvrstiti sve čestice koje ulaze u Kriterijum za ocenjivanje koncentracija zagađujućih materija po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Obezbediti prelazak na gas do početk grejne sezone. Saniranje gradske deponije Jovanovac čiji je eksploatacioni vek istekao.

Izvori: EKO STRAŽA, BBC Srbija, Čuvari vatre, Nova.rs