27.02.2022 BBC: Ruske trupe ušle u Harkov na istoku Ukrajine, Zelenski odbija pregovore u Belorusiji
Izvor BBC Srbijaa 27.02.2022
Četvrti dan ruske invazije na Ukrajinu počeo je žestokim borbama za Harkov, drugi najveći grad koji se nalazi na istoku zemlje, a u prestonici Kijev tokom noći čula se žestoka razmena vatre navodno između ukrajinske vojske i ruskih diverzanata, kako tvrdi zamenik gradonačelnika Mikola Povorožnik.
Tokom noći, ruske snage su kod Harkova uništile gasovod, a u Kijevskoj oblasti skladište goriva.
Ukrajinske snage nastavile su da gađaju pobunjenička mesta u regionima Donjeck i Lugansk.
Ruske trupe ušle su i u Novu Kahovkaja na jugu zemlje, izvestio je TV kanal „Ukrajina 24" pozivajući se na gradonačelnika grada Volodimira Kovalenka.
To je mali grad, ali se nalazi na strateški važnom mestu - na Dnjepru, gde prolazi Severnokrimski kanal, snabdevajući Krim vodom za navodnjavanje.
U Kijevu je produžen policijski čas i traje do ponedeljka ujutru, a gradske vlasti su pozvale stanovnike da prijave one koji „markiraju ciljeve".
Zapad uvodi nove sankcije Rusiji kako bi je izolovao iz međunarodnog finansijskog sistema, „otežao joj finansiranje ratne mašinerije" i naneo žestok ekonomski udarac.
Podaci o civilnim žrtvama i izbeglicama
Prema dosadašnjim podacima, koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.
Ombudsman ukrajinske vlade Ljudmila Denisova kaže da je više od 210 ukrajinskih civila ubijeno, a više od 1.100 ranjeno u ruskoj invaziji.
Nastavljen je i egzodus stanovništva kako ka zapadu Evrope, tako i ljudi iz regiona Donbas u Rusiju i Azerbejdžan.
Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštio je u nedelju da je do sada najmanje 368.000 ljudi otišlo iz Ukrajine u druge zemlje.
Više od 150.000 ljudi ušlo je u Poljsku od početka sukoba - dok je više od 43.000 Ukrajinaca pobeglo u Rumuniju u tri dana ruske invazije.
Državna služba za vanredne situacije Ukrajine izvestila je o pogibiji civila u nekoliko naselja.
Tako je, prema službi, jedna žena umrla u Harkovu od udara granate u devetospratnu stambenu zgradu, muškarac je poginuo od granatiranja u Sumi, a troje je poginulo u Kijevskoj oblasti u selu Borođanka od udara granate u stambeni objekat.
Ukupno je šest civila poginulo u Kijevu u protekla 24 sata, saopštilo je ministarstvo.
Ministarstvo odbrane Rusije, međutim, insistira da se udari izvode samo po vojnim ciljevima i optužuje Kijev za provokacije i distribuciju „isceniranih video snimaka sa žrtvama među civilnim stanovništvom".
Ukrajinci tvrde: „Poginulo više od 4.300 ruskih vojnika do sada, uništeno 27 aviona i 146 tenkova"
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane objavila je procenu gubitaka koje su snage te zemlje do sada nanele Rusiji.
Hana Maljar navela je u objavi na Fejsbuku da su brojke za prva tri dana sukoba preliminarne i da bi mogle da se promene.
Ove navode je za sada nemoguće nezavisno proveriti.
Ruska strana se još nije oglasila.
Ukrajina procenjuje da ruske vojne gubitke do sada uključuju:
- 4.300 mrtvih
- 27 aviona
- 26 helikoptera
- 146 tenkova
- 706 borbenih oklopnih vozila
- 49 topova
- 1 PVO sistem Buk
- Sistemi za višecevno lansiranje raketa 4 Grad
- 30 vozila
- 60 tankera
- 2 drona
- 2 broda
Poslednje informacije:
- Ruske trupe u Harkovu, drugom najvećem gradu u Ukrajini - u toku ulične borbe
- Ukrajinci tvrde da su ubili više od 4.300 ruskih vojnika i između ostalog uništili 27 aviona i 146 tenkova
- Ruska delegacija stigla na pregovore u Belorusiju, Ukrajinci ne žele u tu zemlju jer kažu da se nije držala neutralnom
- Neizvesno je da li će biti pregovora
- Više od 368.000 ljudi izbeglo je u druge zemlje od početka ruske invazije pre četiri dana
- Ruske snage digle u vazduh branu koja je sprečavala dotok vode do Krima posle aneksije 2014. godine
- Vladimir Putin izgubio mesto počasnog predsednika Međunarodne džudo federacije što je jedna u nizu sportskih sankcija prema Rusiji
Šta se dešava u Harkovu?
Izveštaji o uličnim borbama stižu iz Harkova od jutra.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da dešavanja u drugom najvećem ukrajinskom gradu u blizini ruske granice, „imaju elemenata za Međunarodni krivični tribunal".
Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo situaciju u Harkovu, ali je navelo da je u regionu ukrajinska vojska položila oružje i predala se.
Pregovori: Ukrajinci neće u Belorusiju; Moskva: Čekamo do 15 časova
Konfuzija oko mirovnih pregovora.
Najpre su u petak, 25. februara obe strane rekle da su spremne na pregovore.
Dan kasnije činilo se da od pregovora nema ništa jer su obe strane optuživale jedna drugu da ne žele da sednu za sto.
Moskva traži da se isključivo pregovara o neutralnom statusu Ukrajine, a da prethodno ukrajinska vojska položi oružje.
Ukrajinci odgovaraju da pregovori mogu da budu samo na ravnopravnoj osnovi, bez uslovljavanja.
Kremlj se odlučno protivi širenju NATO-a dalje na Istok, a posebno da Ukrajina bude primljena u vojnu alijansu.
Međutim, u nedelju, 27. februara pre podne, Kremlj je saopštio da je ruska delegacija stigla u Gomelj u Belorusiji na pregovore.
Reagujući na ovu vest, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je rekao da Kijev nije spreman da pregovara sa Moskvom na teritoriji Belorusije.
U obraćanju, kako je rekao narodu Belorusije, Zelenski je naveo da su pre četiri dana „sa beloruske teritorije stigle krstareće rakete, avioni, helikopteri i druga vojna oprema".
„Gađali su naše domove, pogodili su naše živote".
Zelenski je objasnio da nije bilo „agresivnih akcija" sa teritorije Belorusije, onda bi Kijev bio spreman da razgovara sa Moskvom u Minsku.
„Da ste neutralni, razgovarali bismo u Minsku. Sreli bismo se mnogo puta. Baš tako, iskreno, komšijski", rekao je Zelenski.
Kremlj je potom saopštio da je mesto sastanka, odnosno grad Gomelj izabrala upravo ukrajinska strana.
Moskva je istovremeno upozorila ukrajinsku stranu da „ovog puta aktivnosti predviđene tokom vojne operacije neće biti obustavljene - kao što je to učinjeno juče", dodao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Ruska delegacija je saopštila da će čekati ukrajinsku stranu do 15 časova.
Lukašenko: Kome se obraća taj „Mali Napoleon"?
Reagujući na poruku Zelenskog beloruskom narodu, reagovao je lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„Kome se obraća 'Mali Napoleon'? Mi smo se uvek ljudski odnosili prema Ukrajincima", rekao je Lukašenko u nedelju.
Prema njegovim rečima, situacija u Ukrajini bi mogla da postane još gora nego što je sada.
„Konflikt u Ukrajini je sada cveće, ako nastavi da se razvija, biće kaktus", rekao je Lukašenko.
Predsednik Belorusije tvrdi da „nema nijednog našeg vojnika" na teritoriji Ukrajine.
„U subotu sam to rekao [francuskom predsedniku] Makronu. Rekao sam mu da ne samo da nema nijednog vojnika, [...] nema nijednog beloruskog metka".
Priznao da je na početku sukoba „bilo 2-3 raketna udara" sa juga Belorusije, pošto je Kijev navodno rasporedio 3-4 raketna diviziona u blizini granice.
Zelenski povao sve strance dobrovoljce da dođu i bore se za Ukrajinu
Ukrajinski predsednik je posrredstvom društvenih mreža pozvao sve strance da dođu i bore se „rame uz rame" sa Ukrajincima.
„Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se obraća svim građanima sveta, prijateljima Ukrajine, miru i demokratiji.
„Svako ko želi da se pridruži odbrani Ukrajine, Evrope i sveta može da dođe i da se bori rame uz rame sa Ukrajincima protiv ruskih ratnih zločinaca", naveo je on.
- Gerilski rat Ukrajinaca, srušen most kod Kijeva
AUTOR FOTOGRAFIJE,DANIEL LEAL/AFP
Scena iz Kijeva - civil sa puškom AK-47, poznatijom kao kalašnjikov
Agencija UNIAN objavila je fotografiju eksplozije u Buči, gradu koji se nalazi u neposrednoj blizini Kijeva.
Agencija navodi da je ukrajinska vojska digla u vazduh most kako ruske trupe ne bi mogle da napreduju preko njega do Kijeva.
Dopisnik BBC-ja iz Kijeva potvrdio je da je u trenutku kada je most navodno dignut u vazduh čuo snažnu eksploziju.
Ukrajinska vojska je objavila uputstva običnim ljudima koje poziva na pružanje otpora.
„Bez obzira da li imate oružje i municiju, koristite sve moguće načine i sredstva borbe", navodi se u poruci.
Ljudi su zamoljeni da:
- Demontiraju putokaze i saobraćajne oznake
- Obaraju drveće da bi onemogućili kretanje ruskih oklonih vozila i artiljerije
- Aktivno prave i koriste Molotovljeve koktele
- Unište ključna transportna čvorišta
- Budu aktivniji noću ili u sumrak
Putin: „Vojnici herojski ispunjavaju dužnost" u Ukrajini
Putin je rekao da su vojnici dobili zadatak da pruže pomoć „narodnim republikama Donbasa" - misleći na dve oblasti pod kontrolom pobunjenika u istočnoj Ukrajini koje je Rusija priznala kao nezavisne države uoči invazije.
„Želim da se zahvalim komandi, pripadnicima snaga za specijalne operacije, veteranima jedinica specijalnih snaga na vernosti zakletvi, na besprekornoj službi u ime naroda Rusije i naše velike otadžbine", rekao je on.
Poruku je završio rečima: „Želim sreću, uspeh i sve najbolje vama i vašim najmilijima".
Obraćanje je održano povodom obeležavanja Dana ruskih specijalnih snaga, koji se od 2015. godine održava 27. februara.
Ruski predsednik isključen iz Međunarodne džudo federacije
Međunarodna džudo federacija suspendovala je Vladimira Putina sa mesta počasnog predsednika i ambasadora.
Ruski predsednik ima crni pojas u džudou i od detinjstva se bavi ovim sportom.
Odluka je jedna u nizu sportskih „sankcija" najavljenih poslednjih dana.
Najpre joj je Evropska fudbalska unija oduzela domaćinstvo finalne utakmice Lige šampiona u Sankt Peterburgu 10. juna.
Poljski fudbalski savez saopštio je da ne želi da igra utakmicu protiv Rusije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru.
Klubovi iz Rusije i Ukrajine i reprezentacije dve zemlje moraće da igraju mečeve u međunarodnim takmičenjima kao domaćini na neutralnim terenima.
Indirektan uticaj sankcija je odlazak milijardera Romana Abramoviča sa mesta predsednika londonskog fudbalskog kluba Čelsi posle skoro 20 godina.
Za Abramoviča, koji se obogatio od poslova sa naftom i gasom, veruje se da je blizak Putinu.
Ukrajinske vlasti su u subotu zatražile od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da preuzmu tela, kako je rekla zamenica premijera Irina Vereščuk „hiljada" Rusa poginulih u dosadašnjoj invaziji i vrati ih Rusiji.
Portparol ruske vojske, general-major Igor Konašenkov, izjavio je u subotu da Moskva nije pretrpela žrtve tokom invazije.
Zapadni vojni izvori tvrde da ruska invazija ne ide kako je Putin planirao i da tome doprinosi kako jak otpor ukrajinskih snaga tako i logistički problemi poput nedostatka goriva.
Nemačka je u subotu odustala od politike zabrane isporuke oružja zonama sukoba i poslaće Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 raketa zemlja-vazduh Stinger, potvrdila je vlada u Berlinu.
Nemačka je jedan od najvećih svetskih izvoznika oružja (iako je njena proizvodnja manja od proizvodnje SAD i Rusije), ali ima dugogodišnju politiku da ne izvozi oružje u zone sukoba.
AUTOR FOTOGRAFIJE,HANDOUT VIA REUTERS
Trenutak kada je raketa pogodila zgradu u stambenom naselju Kijeva
Zemlje EU blizu blokade Rusije u Sviftu
Nemačka je podržala nametanje „ciljanih i funkcionalnih" ograničenja na članstvo Rusije u bankarskom sistemu Svift (Swift).
Svift je sistem za brze bankovne transakcije i koristi ga 11.000 finansijskih institucija i banaka u 200 zemalja.
Zabrana pristupa odložila bi prispeće isplata Rusiji za izvoz nafte i gasa i smatra se da bi to bio snažan udarac Kremlju.
„Ono što nam je potrebno je ciljano i funkcionalno ograničenje Svifta", rekli su ministarka inostranih poslova Analena Berbok i ministar ekonomije Robert Habek u zajedničkoj izjavi.
Vlada radi na tome kako da „ograniči kolateralnu štetu", dodaje se.
Nemačka je poslednja zemlja EU koja je odustala od protivljenja sankcijama, nakon što su italijanski premijer Mario Dragi i mađarski lider Viktor Orban ranije u subotu dali podršku toj meri.
Kada je Iran 2012. godine isključen iz Svifta, pod pritiskom SAD, zemlja je ostala bez skoro polovine prihoda od izvoza nafte, a spoljna trgovina pala je za 30 odsto.
Mađarski premijer Viktor Orban uz EU i potpune sankcije Rusiji
Orban je za BBC rekao da će njegova zemlja u potpunosti podržati sve sankcije EU protiv Rusije.
Orban se do sada smatrao Putinovim najjačim saveznikom u EU.
Tokom posete istočnoj granici Mađarske sa Ukrajinom, gde prolazi stalan tok izbeglica, Orban je rekao da sve evropske zemlje, među kojima i Mađarska, osuđuju Rusiju.
„Ovo nije vreme da budemo pametni, vreme je da budemo ujedinjeni. To je rat i moramo da vratimo stanje pre rata i da obnovimo mir", rekao je on.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Hiljade stanovnika Harkova prethodnu noć provelo je u metro stanicama i vozovima
Ruska vojska kod nuklearke u Zaporožju
BBC ruski servis objavio je snimak kretanja ruske vojske u subotu u blizini nuklearne elektrane u ukrajinskom Zaporožju - najveće u Evropi.
Borbe tamo traju od petka.
Snimak su prosledili stanovnici tog područja.
Ruska vojska u petak je preuzela kontrolu nad kompleksom Černobilj u Ukrajini gde se pre 36 godina dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.
Ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak, 24. februara naredio je vojsci da počne „specijalnu vojnu operaciju" sa namerom da, kako je naveo, oslobodi višegodišnjeg ugnjetavanja i ubijanja ljudi u otcepnjenim regionima Donjeck i Lugansk.
Prethodno je njegovu odluku o priznavanju nezavisnosti te dve oblasti podržao ruski parlament - Duma.
Lider ruskog regiona Čečenije rekao je da su se njegovi borci pridružili ruskim trupama u Ukrajini.
U video snimku objavljenom na internetu, Ramzan Kadirov je rekao da su čečenske snage do sada uspešno zauzele ukrajinski vojni objekat bez ikakvih žrtava.
Lider južne ruske republike je ključni saveznik ruskog predsednika.
Opravdavajući invaziju, on kaže da će Putinova odluka da napadne Ukrajinu sprečiti neprijatelje Moskve da iskoriste zemlju za napad na Rusiju.
Čečenski borci lojalni Kadirovu imaju ozloglašenu reputaciju i optuženi su za kršenje ljudskih prava.
Ruske snage su u petak preuzele kontrolu nad ključnim aerodromom Gostomol u blizini Kijeva, a ruski tenkovi viđeni su u jednom od predgrađa prestonice.
Britanski princ Vilijam i supruga Kejt Midlton, vojvoda i vojvotkinja od Kembridža, podržali su predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i ukrajinski narod.
„U oktobru 2020. godine imali smo privilegiju da upoznamo predsednika Zelenskog i prvu damu i od čujemo njihovu nadu i optimizam za budućnost Ukrajine.
„Danas stojimo uz predsednika i ceo ukrajinski narod dok se hrabro bore za tu budućnost", naveli su princ Vilijam i Kejt na Tviter nalogu.
Ujedinjene nacije strahuju od masovnog egzodusa ljudi iz Ukrajine u okolne zemlje.
Prema podacima poljskih vlasti, više od 115.000 Ukrajinaca došlo je u Poljsku od početka sukoba.
Zapadne zemlje uvele su niz privrednih i finansijskih sankcija Rusiji, a Amerikanci i Britanci su dodatno sankcionisali Vladimira Putina i neke od njegovih najbližih saradnika.
Izvor https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60278381
