11.01.2023 Педагошка поема* – песма о „беспризорнима“ - други део -
Педагошка поема* – песма о „беспризорнима“ - други део - Пише: Јасмина Живановић
Коме је , и шта је ова олуја донела ?
- Мени-
Давно, у време мог студирања, књига поетичног наслова „Педагошка поема“ (758 стр.),била ми је део обавезне литературе за испит из „Опште историје педагогије“. Олуја ми је приуштила шок на 59-страници. Да ли после овог недоличног чина, поема може бити поетична? Саосећала сам са Задоровим, али ми је помогао да доживим и, да до данас носим лепоту узвишености и снаге искрено изговорене речи: -„Извините.... Антоне Семјоновићу...“
-Васпитачицама –
Довела их је у стање згранутости , неверице и разочарења. „Напале“ су га питањима : „Значи, ви сте већ нашли метод? Хоћемо ли тући? Можемо ли и ми? Или само ви“ Извесно време су са управником разговарале уздржано и службено. -„Шта је то? Је ли то навика на ропство?“-питала се млада васпитачица.
-Васпитаницима -
Одушевљење. О Макаренковом подвигу су причали са одушевљењем и били спремни да га заволе. Посебно Задоров.
-А шта је донела А. С. Макаренку?
Није се одржао на „педагошком конопцу“. Истукао је васпитаника али га савест није мучила. Чистота његових руку била је мање значајна од значаја задатка који је пред њим. Чврсто је решио да буде „диктатор“, ако не пронађе други метод. Међутим, у њиховом одушевљењу видео је нешто сасвим друго – да се они не плаше ничега и да нису они видели батине. Видели су само гнев и, како изгледа људска експлозија. Схватили су да управник не треба да их бије. Довољно је само да Задорова врати као непоправљивог у Комисију. Могао би да им направи још великих непријатности. Почео је да наслућује да је њима колонија , у којој су васпитачи показивали интересовање и бригу за њих, била потребна. За њега је тај увид био од велике важности.
На педагошки постамент (постоље) први је закорачио Задоров.
Васпитање у тамном вилајету
До краја марта 1921. у колонију је стигло око тридесеторо деце, правих беспризорника. Сви су били у ритама, запуштени, дивљи и веома неприступачни за било какав вид вапитања. Са једним брачним паром повећао се и број васпитача. Неимаштина је била веома видљива. Већина васпитаника су ходали у подераним капутима испод којих су, врло ретко, били остаци распаднутих кошуља. Врло мали број колониста су имали ципеле. Остали су увијали своје ноге у обојке и везивали их канапом. И за такву је обућу владала криза.
„Ми смо били невероватно сиромашни“. И гладни.
Прва и основна човекова потреба је: Храна. Васпитаници су увек били гладни и то је додатно комликовало процес њиховог моралног преваспитања. Преваспитавати гладне јако је тешко. Они су своју потребу задовољавали крађом. Један од начина био је одлазак у град. „Сваки дан је економ упрезао Малишу-киргиза- и одлазио за намирнице или у поход по надлештвима и са собом водио по неколико дечака да помогну“. Та деца су били срећници јер су се из града враћали обично сити и понешто доносили и друговима. Управник их није сумњичио, вређао ни критиковао. Веровао је објашњењима: „дала тетка“, „срео га познаник.“
„Зар да проповедам гладнима који су крали ситнице, ђевреке,...., пар пенџета,...“
Други начин да дођу до хране био је риболов. Kрали су рибу из мрежа тамошњих сељана који су знали да зажмуре на једно око. У колонији је владало неписано „златно правило“: узми рибу- мрежу остави! То правило је прекршио Таранец Украо је неколико мрежа , довукао их у колонију што је довело до великог скандала. „Било му је шеснаест година, био је из старе лоповске породице. Стасит, весео, духовит, одличан организатор и предузимљив – али није умео да поштује колективне интересе.“ Након неког времена добио је „на поклон од познаника у граду “неколико мрежа. Рибе је било само за узан круг колониста. Из неопрезности је једне вечери решио да и Антона Семјоновића увуче у тај круг. Донео му је тањир пржене рибе.
-„Ово је за вас“
-„Видим, само је нећу узети зато што није у реду. Рибу треба давати свима колонистима.“
-„А зашто?-поцрвене Таранец увређен-Зашто? Ја сам набавио мреже, ја ловим, ја се квасим у реци, а да дајем свима?“ „Одговорио сам му да носи своју рибу јер ја нисам ништа набављао и нисам се квасио.
-„Ја то вама на поклон...“ Рекао сам му да се то мени ништа не допада и да ја мислим да су те мреже и мени и свима поклоњене. А чији су тигањи?.Чија су дрва, ватра, маст? И што је најважније-није другарски. Учини нешто за другове, сви могу ловити.“
-„Па добро, -рече Таранец- нека буде тако. Али рибу ипак узмите.“ „Рибу сам узео. Отада је риболов постао обавезан рад Ловили су сви редом и предавали је у кухињу.“
Унутар колоније почеле су крађе. Прво је из управникове фијоке нестао новац. Испричао је то деци и замолио их да га врате. Ангажовали су се Таранец и Гуд који је новац и нашао, разбацан, у коњушници. Крађе нису престале: обијен је катанац и однета сланина и сво њихово благо у масти, тешком муком добијени; нестале су бонбоне чуване да се поделе за празник: нестао је коњски ам: ..... нека деца су знали ко краде. Био је то неко од старијих кога су се плашили. Почео је да сумња у многе , па и у Гуда и Таранца.
Био је то Бурун. Многи су били поражени тим открићем, а поразило је и самог Макаренка. „Бурун је још од првог дана био озбиљан, уздржано љубазан и учио је у школи најбоље од свих. Улагао је и напор и интересовање. Запањили су ме обим и вештина његовог делања. Нисам знао шта да чиним са њим. У колонију је доспео због учешћа у лоповској банди чији је велики део чланова, пунолетних, стрељан. Он је имао седамнаест година.“ Предао га је колонистима, извео га пред народни суд, први суд у историји колоније. Колонисти су били много љути. Тражили су строге казне за њега. Између осталих или да га они истуку или да то учини Антон Семјоновић.
-„Пустите ме с Антоном Семјоновићем, нека ме он казни како зна“. Изашли су. Управник је ишао напред, он за њим. Ћутали су. Бурун је проговорио кроз плач:
-„Ја...више...никада...нећу да крадем.“
-„Ти си то већ једном обећао Комисији пре доласка у колонију.“
--„Оно је била Комисија, а ово - вама обећавам.. Казните ме како хоћете, само ме немојте истерати из колоније.Овде се учи. Ја хоћу да учим. Крао сам зато што ми се стално једе.“ Изрекао му је казну да проведе три дана у малој собици под катанцем, на хлебу и води. И да Таранца не сме дирати. Антон Семјоновић га није закључао јер му је Бурун дао часну реч да се неће померити из те просторије.
„Првога дана сам му заиста послао само хлеба и воде; другога дана ми је било жао, те су му однели ручак. Пробао је тај ручак гордо да одбије. А ја сам се раздрао на њега – Шта се ког ђавола измотаваш!
Осмехнуо се, слегнуо раменима и зграбио кашику. Бурун је одржао реч: никада више није крао“.
Никада више и, више нигде.
За Задоровим су на педагошки постамент кренули Таранец и Гуд. За њима је пошао Бурун, па Вершњев, Карабанов, Волохов, Белухин,..... На постамент ће до њих стати још много васпитаника са којима ће А. С. Макаренко градити високе стубове васпитања.
Ветрови промена
Крунили су се дани. Крунили се и месеци. Колонија у Курјажу наставила је свој ход по мукама.Уведена су нека основна правила понашања која су сви морали да поштују без присиле. Уз мале радости и ситна задовољства , која су им могла бити приуштена од васпитача, васпитаници су почели да увиђају смисао и циљ постављених правила. Појединци су се полако почели уклапати у колектив.
Као основни метод за преваспитавање малолетника , А.С.Макаренко сматрао је онај метод који потпуно игнорише преступе из прошлости. Комисија за малолетнике слала је „предмет“ или „дело“ васпитаника у коме су до детаља описивана разна саслушања, суочења и сл. уз навођење разлога зашто се шаљу у колонију. Ти предмети су, према његовом мишљењу, требали да помогну медицинској логици: да би лечили болест треба је познавати и треба је проучити. Педагошка логика не треба да подражава медицинску. Више није хтео да прима никакве коверте.
„Много сам се радовао видећи како у колонији постепено ишчезава свако интересовање за њихову прошлост, како су из наших дана ишчезавали одрази дана који су нам били туробни, болни и непријатељски. Избачени су и за њих одвратни термини: „поправљање“, „преступ“, „предмет“, „дело.“
Зашто је тако урадио? Зато јер је приметио да се васпитаници у колонији почињу сасвим другачије понашати и , да се све мање могу доводити у везу са описаним „делима.“
Почели су, постепено и , лагано да дувају ветрови промена. (Наставља се...)
Богатић 19. децембар 2022. Јасмина Живановић
