24.03.2024 Четврт века од почетка НАТО бомбардовања Србије
На данашњи дан пре 25 година, 24. марта 1999. године, почели су ваздушни напади НАТО снага на Србију, тадашњу СРЈ. Процењено је да је током ових напада погинуло око 2.500 цивила, међу којима је било 89 деце, док је око 6.000 особа било рањено. У току ових напада, уништени су бројни мостови, инфраструктура, школе, здравствене установе, медијске куће, амбасаде, споменици културе, цркве и манастири.
Ова одлука о бомбардовању СРЈ донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Скоро да нема града у Србији који није био мета напада НАТО бомбардера током 11 недеља бомбардовања. Током ових напада, према подацима Министарства одбране Србије, убијено је 1.031 припадника Војске и полиције, док је рањено око 6.000 цивила, од којих је 2.700 било деце. Уништено је или оштећено 25.000 стамбених објеката, 470 километара путева и 595 километара пруга. Осим тога, бомбардовани су и аеродроми, болнице, домови здравља, дечји вртићи, школе, споменици културе и мостови. НАТО је користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Бомбардовањем је уништена трећина електроенергетског капацитета земље, као и две рафинерије - у Панчеву и Новом Саду.
Бомбардовање је званично окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, а три дана касније почело је повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
