ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Vesti

11.04.2018 Идемо у Добрава Горицу по наше снове - пише Теодора Миланковић

Једанаести април. Јутро. Некоме уобичајено као свако  друго. За мене НЕ. Вечерас  крећемо у Пољску на  КОХАИ КУП Европе.  Добрава Горица,  13., 14. и 15. априла,  на татамију дочекује најбоље и најхрабрије. Долази снага, младост и радост из Русије, БИХ, Македоније, Немачке, Грчке,  Италије, Шпаније, Холандије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Француске, Словечке, Чешке, Данске, Норвешке, Швајцарске, Украјине, Аустрије, Португалије, Шведске ... и из СРБИЈЕ. Да,  из Србије!  Нас шест и тренер Жељко Гајић идемо по наше снове. Јесмо ли спремни за ОВО?! Јесмо! Са собом носимо свако своје срце окупано знојем, стиснуте песнице и жељу, скривену  под плаштом душе.  Она је та која нас води. А верујете ли ВИ у НАС?  Ко верује  Мачво моја, нека нас се сети. Однели смо  ти име под заставом Србије, далеко, чак до Балтика. Однели смо твоју раскош и лепоту  у малим, топлим очима... Понећемо и радост твоју, чисту и искрену, онакву какву је само деца познају. Па нека на тробојци нашој,  црвена буде још црвенија од снаге којом ћемо се борити. Нека плава буде још плавља од руку раширених ка победи.  И бела.  Нека буде још беља кад по њој падне прашина са наших уморних стопала.

А ипак, ако не успемо? Ми, твоји  одабрани, бирани  од најбољих,  да се боримо са најбољима... Хоћемо ли бити твоје разочарење Мачво моја, веће но што ће бити наше сузе? Хоће ли болети? Хоће! Ал' ипак смо стигли до подножја, до близу врха. Можда је фалило снаге колико дах један и нису је имала недра. Можда је фалило мало среће, колико тежи сенка,  а она се увукла испод кимона противника. Ако нам зафали то „нешто мало“  знам ја,  биће нам опор и горак сваки удах и тешко ће се прогутати  кап воде. Ипак, ми одлазимо вечерас. Идемо у Пољску по наше снове. За те снове смо тренирали, за те снове смо се борили да их својим радом и трудом будемо достојни.

 МАЧВО МОЈА, буди уз нас и веруј, онако како ми верујемо у себе. На јарболима међу заставама исте величине биће и наша, иако су нам границе мале.  Ми смо се „усудили“ да  одемо тамо, „међу велике“ и да се боримо.

 НЕКА ПОБЕДЕ НАЈБОЉИ.  

 

  Теодора Миланковић

 

GRAĐANI REPORTERI

29.11.2018 Дечија атлетика у ОШ Лаза К Лазаревић

У фискултурној сали ОШ "Лаза К. Лазаревић'', ученицима од првог до четвртог разреда, одржана је демонстрација атлетских дисциплина у оквиру ...

24.11.2018 СЛАВА ХРАМА У БЕЛОТИЋУ

Све што смо научили и чему смо се посвећивали на пољу духовности, веронауке и молитве, свој врхунац је доживело у ...

16.10.2018 POZDRAV IZ MOLDAVIJE - Piše Teodora Milanković

Srbijo moja, evo me na  „vrhu sveta“, na mestu gde Sunce spava i gde se čuje kako gromovi dišu... U ...

MAGAZIN

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

14.11.2018 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција ...

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...
 
VRH