27.01.2016 Данас је Свети Сава
Свети Сава представља најзначајнију српску историјску личност. Рођен од благочестивих српских владара, рашког жупана Стефана Немање и његове супруге Ане, Сава је на крштењу добио име Растислав. Писци његовог житија, Доментијан и Теодосије, у очима његових родитеља виде Растка као мило дете које представља ,,утеху њихових душа и руку на коју ће легавши починути''. Растислав се родио око 1175.године у Расу и још од младости своје красила га је трезвеност и кротост, благост и мудрост. Од оца му је на управу била дата област Хума, где је кратко време столовао у граду Стону. Схватајући врло рано пролазност земаљских добара већ са седамнаест година је искористио прилику и са руским монасима напушта владарске привилегије и достојанства, одлази на Свету Гору и монаши се под именом Сава. Од тог момента Сава целог себе предаје Христу, Цркви и своме роду на служење. Цео његов живот проткан је служењем. Христу је служио својом ревношћу, вером, подвижничким и молитвеним животом. И данас се у Кареји, на Светој Гори, налази испосница у којој се Свети Сава духовно усавршавао. Сам поглед на њу, може сведочити посматрачу о строгости живота који је овај српски светитељ водио у монашким данима. Иако га је живот водио разним путевима, Сава никада није одустајао од аскетског живота.
Цркви Христовој Сава је служио тиме што јој је донео самосталност 1219.године. Тиме је Српска православна црква постала архиепископија а Сава први српски архиепископ. Од тада су епископи и свештеници бирани у српском народу, а тада почиње и значајнија задужбинарска делатност у српском народу, од које ће настати најзначајнији српски манастири до данашњих дана, као што су Хиландар, Жича, Милешева и други. Свети Сава је за потребе наше Цркве основао и два манастира и значајан посед у Светој земљи, недалеко од Јерусалима, али је временом он од пљачке и освајања крсташа и муслимана уништен. Данас се ти свети манастири налазе у власти манастира Светог Саве Освећеног и Јерусалимске патријаршије.
Свети Сава је служио и српском роду. У манастиру Студеници је основао прву српску болницу, док су се у Хиландару. Веома је значајан за историју медицине чувени Хиландарски кодекс, који је врло вероватно утемељен на искуству које потиче још из времена Светог Саве. Свети Сава је отаџбини служио и тако што је био први правник. Он је творац Законоправила, првог зборника државних и црквених закона у историји српског правосуђа. Практично Законоправило или Крмчија представљао је први српски устав, а његов садржај постао је основа из које је настао чувени Душанов законик. Свети Сава је познат и по свом братољубљу. Помирио је пред моштима свога оца Симеона Мироточивог браћу Вукана и Стефана, завађених око власти.
Неуморни борац за веру и отаџбину, разболео се на повратку са свог другог путовања из Свете Земље у бугарском граду Трнову. Душу је предао Господу у ноћи између 13. и 14-ог јануара (по старом календару) 1234. године. Од тог момента овај светитељ постаје образац христољубља и човекољубља у српском народу. Његов лик је одржавао веру у напаћеном српском народу и у време турског ропства, па је од стране окупатора Свети Сава доживљаван као инспирација и за подизање устанка у Србији. Гушећи устанак у Банату 1594.године, 27.априла (10. маја по новом календару) на Врачару Синан паша спаљује мошти овог светитеља, из освете и беса. Од његових светих моштију сачувана је остала само лева рука која се данас налази у манастиру Милешеви, а њему је у част и спомен у двадесетом веку подигнут велелепни храм.
Данас је Свети Сава символ просветитељства у Србији. Сваке године крајем јануара он постаје главна тема и мотив за настанак многобројних културних, просветних и уметничких дешавања. По њему је специфичан доживљај и искуство православне вере у Срба добило назив Светосавље, а успомена на њега је жива као и за време његовог живота.
