Od Sretenja, po narodnom verovanju, dani počnu dužati, a noći kraćati, te stoga seljaci kažu: "Sretenje obretenje".
Još se veruje da se toga dana sreću zima i leto i prekorno se pozdravljaju: "Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene" - kazuje zima letu, a leto odgovara: "Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi".
Od ovog dana više ne može biti onakve studeni kao pre toga. Na Sretenje, kažu, mečka izlazi iz svoje jazbine i pogleda niz sunce: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da produži spavanje još šest nedelja jer će i zima još toliko trajati; ako je ne vidi, uputi se u šumu, da traži hranu.
Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na taj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji.
Devojke dobro gledaju koga će prvog ujutro sresti, jer će i mladoženja biti isti takav po duši i izgledu.
