ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Vesti

28.07.2019 Прослава иза краја жетве и вршидбе - Изажањац 2019

Пре пола века се жетва у Мачви обављала ручно. Срп и косу  потом су заменили комабајни, али се сећање на овај начин убирања хлебног жита задржао и данас. Тај обичај чува Друштво „Изажањац“, које је на истоименој манифестацији подсетило  како се некада до зрна пшенице долазило у овом крају. На старом бановопољском путу, у Лугу код Жићине колебе, чувари традиције уприличили су прославу иза краја жетве и вршидбе, коју је на овом месту  пре 40 година започео комбајниста Лоле Мартиновић.

Време за које “Змај” данас пожање хектар пшенице, мери се сатима, а пре пола века исту површину срповима и косама жетеоци су жњели данима. За први откос, од ког се плело уже, у њиву се стизало пре петлова, око четири сата. А онда, искусни жетеоци између дланова протрљају златне власи. Ако се зрно лако окруни, први је знак да је жито зрело. Ако га са тешкоћом прегризу, жетва може да почне. Свако је имао своја задужења. Због недостатка радне снаге, у њиву су носили и бебе, јер није имао ко да их чува. Ту где су радили, ту су и јели. Најчешће сланину и кувана јаја. Крај жетве означавао је долазак запреге, којом су превозили жито на вришидбу. У жељи да млађим генерацијама покажу како се некада радило и са каквом муком се долазило до хлебног зрна, Мачвани су 1993. године купили парну машину за вршај, која је данас стара више од једног века. 

„Ова машина произведена је у Будимпешти 1913.године. Тако се годинама радило. Ми смо желели да се старији подсете како се некада радило, а млади то исто да виде. То су била друга времена. Људи су били упућени једни на друге. Радило се по зајам. Једни другима су помагали и било је само битно да се посао заврши. Све се радило ручно, а вршај помоћу ове парне машине. Ложиште је позади, ту се ложе дрва, или слама. Температура загрева воду, ствара се пара и она покреће механизам који је преко каиша повезан на дреш“, каже Обрад Уларџић,  из Друштва за очување обичаја старе Мачве.

Машину је репарирао Бобан Милићевић из Богатића, тако да и данас, иако времешна, врше жито без проблема.

„Ова парна машина произведена је у корпорацији немачке и енглеске фирме 1913. године. Ми смо је купили у Ечкој. Рестаурација је трајала неколико месеци. Након тога, први пут у Мачви почео је Изажањац. Негде 2001. године направљена је пауза, а сада смо је поново покренули да покажемо колико је то леп, али и тежак посао. То треба да виде наши нараштаји, али и да након тога уживамо у нашој лепој мачванској музици“, прича Бобан Милићевић Тулија, који је са Властимиром Петровићем, на далеко чувеним мајстором, рестаурирао машину.

Старији мештани веома су емотивни када виде како машина ради, јер их то врати неколико деценија уназад. Већина њих су као деца учествовали у вршају.

„Лебац се пре много више ценио него данас, свака кила жита је била веома вредна, народ је морао много да ради. Ја сам се са жетвом на овај начин упознао као осмогодишњак. Моји су тако радили, то ми се свидело, ишао сам уз њих и научио сам да возим овакву машину“, каже мајстор Обрад Дрмановић и додаје „Прво се машина напуни водом, па се ложи да водена пара дође макар до 4,5 бара, а оптимално је 13, затим се намести каиш  преко којег се покреће дреш. Народ који је дошао да помогне да се врше баца горе жито и склања сламу, а ја овде на машини ложим. До моје петнаесте године се жело овако, а онда су се појавили трактори и комбајни“.

„Нама је било само да дођемо и видимо како то ради, а кад нам дају неко задужење, нема за нас веће среће. Било је довољно да држимо онај апарат ако дође до пожара. Волели смо да гледамо како ради каиш, како дреш избацује сламу и пшеницу, а цело село се окупи“, присећа се Рајко Арнаутовић.

На крају се све завршавало песмом, у славу њиве која их храни. Тако је и данас, код колебе чика Жиће Пузића, на Изажањцу заиграло и запевало и старо и младо, уз богат културно-уметнички програм и певачке групе„Звуци са Кадињаче“ из Бајине Баште, „Јарачке Јаране“ из Бачког Јарка,  „Дрина“  и АНПИ „Дукат“ из Бадовинаца, КУД „Лазарица“ из Батковића и Фолклорни ансамбл „Ђидо“.

Организатори ове манифестације уручили су захвалнице свим појединцима и установама, који су помогли у самој реализацији, а проглашен је и Витез жетве. Та титула, ове године, припала је Бобану Милићевићу.

Свештеници и домаћини код Жићине колебе су, захвални за берићетну летину, данас уз службу Божију, изломили погачу од новог брашна, а потом наставили дружење са свим окупљенима на ручку.

Ова прослава уприличена је уз помоћ Културно-образовног центра Богатић, ТООБ, СО Богатић, Лав пиво, Обеликс Богатић и  Друштва за очување обичаја старе Мачве.

M.K

 
 

GRAĐANI REPORTERI

19.10.2021 Реаговањe суграђанина Стојана Ђаковића на поједине садржаје које смо објављивали на нашем порталу

Поштујући Закон о јавном информисању и Kодекс новинара објављујемо у целости допис Стојана Ђаковића, достављен нашој редакцији, а који се ...

22.03.2021 Sprinterima AK Sprint vicešampionska titula na Zimskom kupu

Juče je, po veoma hladnom vremenu, održan Zimski kup Srbije u bacačkim disciplinama na kojem je učešće uzelo 10 takmičara Ak Sprint. ...

30.10.2020 Промоција правилне исхране за предшколце у Дубљу

Ова недеља је посвећена здравој исхрани деце. Предшколске групе у Дубљу су организовале предавање медициске сестре из локалне амбуланте, која ...

MAGAZIN

12.03.2022 Народно позориште:Одржана прва премијера драме Синише Kовачевића „Године врана“

Прва од две премијере представе „Године врана“, по тексту и у режији Синише Kовачевића, која се дешава током окупације и ...

03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије

Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори ...

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне ...
 
VRH