In memoriam

Бројним посетиоцима данас је у сали Културно-образовног центра у Богатићу представљена књига  „Виђенији Мачвани“ Миомира Филиповића Фиће, својеврсни лексикон са 750 вредних људи овог краја у протекла три века, као и зборник локализама карактеристичних за ово поднебље  „Ваке се речи говору у Мачви“, коју је Филиповић приредио заједно са генералом Драганом М. Аврићем.

„Ја увек говорим да је књига најбољи споменик културе који је настао икада у цивилизацији.  Она најдуже траје, свакоме је врло доступна, имате је у кући, а кад направите споменик на тргу, он је тамо и морате да посетите тај град,  да бисте га видели. „Виђенији Мачвани“ има 750 ликова за последња три века, који су се родили, живели, стварали и показали да су својим умећем вукли напред и развоју српске културе и уопште српског народа. Мени је драго што су неки од тих људи данас са нама, а видим и пуно њих који нису. Други разлог нашег данашњег окупљања је тај да смо генерал Аврић и ја саставили један речник старих мачванских речи, оних које су се некад говориле, лепе, поетичне, романтичне, које треба да служе и данас овој младежи уместо неких страних које смо усвојили, а не значе баш ништа“, рекао је Миомир Филиповић Фића, новинар.

Захваљујући богатству језика, аутори Аврић и Филиповић оставили су на крају књиге „Ваке се речи говору у Мачви“ празне странице, како би читаоци сами могли да унесу неке старе изостављене  мачванске речи, чувајући их тако за будуће генерације.

„Прво издање ове књиге изашло је 2018.године поводом двестогодишњице  Вуковог српског ријечника, а након пет година и друго, проширено издање, које има око четири хиљаде речи. Ми га не зовемо речник, већ запис, и дoпунили смо га са великим бројем синтагми, израза, примера, употребе, контекста, ту је и близу двеста фотографија, дакле прилично једна богата ствар. Основни мото зашто смо ово радили је тај што те речи без нас неће преживети, можда оне некима од нас нису потребне, али без нас  неће опстати. То је био довољан разог и мотив да се ми ухватимо у коштац и да их „навлатамо“ или „напабирчимо“, како то Мачвани кажу. Наравно да такве књиге нису никад завршене , увек нешто може да се допуни, па смо и ту могућност оставили нашим читаоцима. Мислим да  су то наши корени, део нашег идентитета, да смо многе речи заборавили из немара, или зато што нас је нека мода приволела да употребимо неке друге шареније, лепше умотане речи. Ја сам мишљења да тим старим речима можемо украсити многе наше данашње текстове, иако су оне  настале у неко прошло време и описивале неки претходни живот, али ваљају и данас“, истакао је генерал Драган М. Аврић.

У име домаћина, Општине Богатић, окупљене је поздравио председник Милан Дамњановић, а уз ауторе су на промоцији говорили проф. др Анђелка Лазић, проф. др Зоран Аврамовић и др Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар.

У Културно-уметничком делу програма учествовали су познати Мачвани, Синиша Туфегџић, прва хармоника Југославије 1989., Зоран Даниловић Крпица, уметник на хармоници, Мишко Павић, мачвански славуј, као и извођачи ФА „Ђидо“.