ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

In memoriam

31.01.2023 СЕЋАЊЕ: Бранислав Берић

„Како ћу ја ову школу оставити?“ – пита матурант оца, некадашњег ученика у истој школи .

„Оставићеш је сине, али је никада нећеш заборавити!“

Одговор свом сину дао је професор и колега Бранислав Берић. И питање и одговор били су ми инспирација за настанак и за увод темата  „Сунца нашег неба“. Да их тада цитирам тражила сам његову дозволу иако им нисам навела имена. Данас то чиним.  Јер свему има време.

Бане је, међу писцима волео Ремарка, а ја бих данас и овде цитирала Хемингвеја и његов доживљај човека као  делa Земље и Човечанства и поимању да „смрт ма ког човека смањује и мене“.

За текст који следи били су ми потребни њих троје.

ЊИХ ТРОЈЕ  ШКОЛСКИХ ДРУГОВА,   И  МОЈЕ  КОЛЕГЕ

Постоје три ствари које се могу урадити са неком особом – да парафразирам Лоренса Дарела писца „Александријског квартета“  -  можеш да је волиш, да патиш због ње или да је претвориш у књижевност.  Идући у сусрет јубилеју средње школе , а како се ближи и датум обележавања – 19. октобар – желела сам  да  три особе , са разлогом ставим у ову кратку књижевну форму.

Рођени су  62.  године прошлог века . Заједно су од првог разреда основне школе.  У првом разреду средње школе - у истуреном  одељењу шабачке   гимназије „Вера Благојевић“ гледали су градњу будуће школске зграде  са зебњом  и надом  да ли  ће у  септембру   1978. године почети са радом.   Зграда је саграђена  за непуних годину дана и  прве генерације су,  на радост,   кренуле на време . 

Њих троје, Милица, Миомир и Бранислав  били су  у првој  генерацији  ученика средњег усмереног образовања .  Образовали су се у  другачијем  школском систему и уписали се у први  разред, без  стреса  и полагања  мале матуре    У другом разреду их је чекало  предусмерење, а у трећем усмерење.  Сво троје су се определили  за један од три постојећа смера у Богатићу:  лабораторијски техничар за физику. Били су одлични ђаци.

Памте

- лепоту професорке математике; професора историје који је  четири године путовао сваки дан из Београда до Богатића ; професора математике који је инспекторе који су му дошли у надзор оставио у зборници уз извињење да он мора на час;  младе професоре фискултуре, почетнике; професора српскохрватског језика ;   одељењског старешину који је знао да гради правичан однос према ученицима,  који се  цени до данашњих дана и као такав никад се не заборавља,;  другарицу лудо заљубљену у једног друга и друга лудо заљубљеног у једну другарицу;   сваког из одељења ;  екскурзије....

 

Животна раскршћа

Миомир и Бане су прва генерација свршених средњошколаца  који су  са деветнаест година отишли на одслужење војног рока.  Миомир је отишао  у Словенију, у  Випаву у род пешадије –граничара . Дошао је  само једном кући, а за дванаест месеци служења  са скраћењем  се,  како каже,  „искалио“  у хладној спаваоници и суровим условима  на стражи по зими  и  по ветру..

Бане је истовремено био   везиста - артиљерац у Винковцима, у Хрватској.

Милица је у то време већ била  на првој години  Технолошко-металуршког факултета у Београду.

После војске и њих двојица одлазе у главни град на студије.

Бане жели да студира медицину.  Због непризнавања бода са републичког такмичења  остаје испод црте, иако је по успеху имао максимум бодова. Недостаје му само један бод за ту жељу.  Одлази у комшилук, низбрдо и уписује ветерину. 

„Тек тако“? - питам

„ Да.  Тек тако“ – одговара

Док је још стајао на раскрсници на којој је требао да донесе одлуку био је потпуно свестан да му живот  поставља искушење.  У тренутку  је донео другачију  одлуку    за другачији пут за који се испоставило да је прави.

Миомир је желео да студира ветерину . Због разредног старешине одлази на факултет за   физику али  се  није „пронашао“.   Следеће године уписује Пољопривредни факултет и смер - сточарство.

Са дипломама инжењера технологије и сточарства Милица и Миомир се враћају у Богатић где остају да живе и где  формирају својe породицe.  За то време Бане, доктор ветерине,  гради каријеру у струци у Београду све до 1997. када се са породицом  враћа  у  Богатић и трајно настањује .

Деведесетих  година прошлог века ушли су  на главна врата школе  Нису сели  у школску клупу већ су  отишли  за катедру.  До данас су ту и настављају  да чувају од заборава заједничкe успоменe  међусобним  поштовањем   и међусобним  ословљавањем  са „школски“ и „школска“ . Четрдесет година већ.

***

Њих троје школских другова  су и моје  колеге непуних тринаест година. У време кад сам дошла сви су били предавачи   у оквиру својих струка из прехрамбене и ветеринарске  групе предмета и, били су разредни старешине. 

Миомира Кнежевића  сам највише упознавала на седницама одељењских већа док је говорио или о ученицима из свог одељења  или  из других одељења.  И никада  није било разлике – увек са истом, спонтаном импресијом на лицу благог и топлог  осмеха  којег он можда и није био свестан. И не само на лицу  већ и у гласу. У мојим белешкама, под његовим именом  не постоји ни једна непримерена   реч за било ког ученика. Свако дете за њега представља  вредност и сваком детету  je  даo  једнаку прилику.  И свако дете је у његовом  благом уточишту   нашло  и,  наћиће  своје место под  сунцем.

Милица Дражић  је, гашењем прехрамбеног смера убрзо прешла на организационе послове у практичној настави за све постојеће образовне профиле  у школи . Има изванредан рукопис  и све што ради, ради „полако“. То   на  мене делује  умирујуће.  Да могу  сатима бих је посматрала док пише, док говори, док хода  и док обавља неке уобичајене ствари.  Али у чему је моја фасцинација?  У томе што она све стигне  и,  тако „полако“, да уради. Ништа мени не помаже што знам да је то део урођеног темперамента. Ја и даље, скоро свакодневно доносим одлуку да ћу и ја „полако“ . Не успевам и само ми  преостаје да се дивим њеном  дару од  природе.

Бранислав Берић . До данас је веран књизи, тој оставштини из младих дана. Књига је за њега најлепше путовање светом  – „бесплатно путовање“ .  Творац  је уџбеника  Анатомски атлас  домаћих животиња  одобреног од стране Министарства просвете,  вредног наставног материјала за реформисани профил Ветеринарски техничар И то је све.  За њега не могу ништа  више написати,  а да не буде субјективно обојено.   Прво ,  носи  име које је мени најдраже јер га носe  моји   брат,  муж  и унук.   И друго,  носи презиме   Б е р и ћ.   А  Берићи  су за мене најбољи  иако им  се,  уз обиље врлина ,  међу нама речено, може наћи и покоја мана.

***

Миомир и Бане и даље предају  у образовном профилу Ветеринарски техничар, а Милица је већ

      четири  године на месту директора школе. О њима, и о свима нама, просуђиваће  прошле и будуће

      генерације ђака.  Они су нам   с  у  д  и  ј  е.

 

Богатић,  септембар 2018.                                                      Јасмина Живановић
 

На вест о смрти мог колеге и пријатеља имала сам потребу да поново публикујем овај текст који је већ објављен у локалном листу „Мачва“ у октобру 2018. године. Можда тек данас увиђам његову вредност као и вредност писане речи која остаје и можда потрајe у неком дану или у некој  ноћи наклоњеној сећању.

 

In memoriam

07.02.2024Преминуо ДРАГАН ЂАКОВИЋ

Преминуо ДРАГАН ЂАКОВИЋ, ликовни педагог у ОШ "Мика Митровић" у Богатићу! БОГ ДА МУ ДУШУ ПРОСТИ! Сахрана ће бити у среду, 7. фебруара ...

15.12.2023Помен: Мила Радовановић

Дана 18.12.2023. године навршавају се 3 године од када нас је напустила наша вољена               ...

11.10.2023Преминула Јасмина Живановић

После тешке болести данас (11.октобра 2023. године) је преминула Јасмина Живановић (1954), педагог Мачванске средње школе у пензији и дугогодишњи, драги ...

05.09.2023In Memoriam: Miroljub Miša Stanić

Miroljub Miša Stanić, dugogodišnji načelnik Štaba za vanredne situacije, predsednik Sportskog saveza opštine Bogatić i rukometni radnik preminuo je iznenada ...

31.07.2023Ин мемориам: БОРИС ДРАЖИЋ

Дана  25.07.2023. године преминуо је наш драги колега                             ...

22.05.2023СЕЋАЊЕ: Новица Бојичић 1970.-2018.

Сећање - Новица Бојичић, Дубље 29.03.1970.- 22.05.2018. Рано си отишао од нас, брате мој. Недостајеш нам пуно! Поготово твом Огњену, треба му твоја подршка. Твој ...

13.02.2023SEĆANJE:Jovanović Branislav Čuklja (1953 - 2015.)

SEĆANJE:Jovanović Branislav Čuklja (1953 - 2015.)  Sa ponosom, poštovanjem i ljubavlju sećamo se našeg Jovanović Branislava Čuklje, mačvanskog fudbalskog zanesenjaka, strastvenog navijača fudbalskog kluba Mačva, donatora i ...

08.02.2023Помен: Зоран Маричић

(8.фебруар 2023.године)   Данас је тачно 40 дана како те нема! Недостајеш, а завек ћеш бити ту у нама!  Волимо те!   Твоји:Ђорђе,Зорица, Бојан и Лука!!!

03.02.2023Помен: Радосав Раде Петрић 1950-2022.

Данас је (03.фебруара 2023.) на гробљу у Бадовинцима служен четрдесетодневни помен нашем Раду, Радосаву Петрићу.    Вечнаја памјат, почивај у миру!    Твоја Јеца, родбина ...

31.01.2023СЕЋАЊЕ: Бранислав Берић

„Како ћу ја ову школу оставити?“ – пита матурант оца, некадашњег ученика у истој школи . „Оставићеш је сине, али је ...

29.01.2023Бранислав Берић 1962-2023.

Колектив „Мачванске средње школе“ опростио се данас, 29. јануара, од свог члана Бранислава Берића, доктора ветерине и професора . Окончан ...
СЕЋАЊЕ:Негован Исаковић

19.01.2023СЕЋАЊЕ:Негован Исаковић (Мачвански Метковић)

  СЕЋАЊЕ:   Негован Исаковић (Мачвански Метковић) човек природе, који је волео људе и коње! https://www.facebook.com/watch/?v=3346939845529550 - ВИДЕО    

22.12.2022Отишао је Слободан Симић - Чуља

Пише: Јасмина Живановић   Отишао је Слободан Симић - Чуља   Биће му лака земља. Био је фудбалер, добар, био је клупски саиграч мог ...

22.12.2022Poslednji pozdrav Čulji od "kolege" Obrada zubara

Nebesa i groblje su dobili prinovu. Od nas je otišao Simić Slobodan- Čulja. Najbolji fudbaler bogatinske Mačve po svim anketama. ...
 
VRH