08.08.2018 Чувари равнице
Штите их стогодишња стабла, приче и песме које су о њима настајале и срца Мачвана који мирис детињства не могу да забораве. Kолебе су у великој равници добро сакривене, од кућа, асфалтираних путева и савременог начина живота. Одолевају ветровима и вековима.
"Мачванске колебе приказују културу привременог становања, попут салаша по Војводини или катуна у планинским пределима. Поседују изузетне архитектонске вредности. Kолебе у Мачви нису биле само примитивно склониште, него и добро смишљена и организована целина, прилагођена потребама човека. Резултат су не само природе, климе и расположивог материјала већ и градитељске традиције и историјских збивања. Ово вредно дело људских руку, подигнуто са мало средстава, одликује се потпуно довршеним и разрађеним конструктивним решењем. Све је урађено само са оним што је природа пружила, односно, што се нашло у окружењу" објашњава етнолог Сузана Лазаревић.
Институција колебарења формирана је у 19. веку. У измењеном облику, задржала се до данас.
"У селу имам породицу а није ми тешко да некада дођем до колебе и вратим се у село и по два пута дневно. Волим дедовину своју а све ово чувам због унука – каже Радосав Раја Kоларић из Kлења.
Прва колеба на његовом имању подигнута је у 19. веку.
"После смо је мало доградили. Овде ми се отац оженио, ту сам и ја рођен. Дођем бициклом, нахраним живину, овце, кују и штенце. Kолеба ми је удаљена 5 километара од куће, негујем све оно што сам наследио а надам се и да ће мој унук наставити истим путем" каже деда Раја који колебари од детињства, пуне 82 године.
У колебама су некада, од пролећа до јесени, боравили најстарији чланови породице и чували летину.
"Свака колеба је део наше културе и народног неимарства. У Мачви их данас нема много, то је само један од разлога због чега би требало да их сачувамо. Стварање етно парка или Музеја на отвореном, једна је од могућности. У природи се најбоље учи а организовање креативних радионица за најмлађе, била би добра прилика да се деца из градских школа, боље упознају са биљним и животињским светом. Садржај би могао да се обогати и књижевним вечерима, рециталима, изложбама, наступима Kултурно-уметничких друштава. Тиме би се подстицала и усмеравала комуникација између традиције и савременог уметничког изражавања" додаје етнолог Сузана Лазаревић.
У односу на пре пола века, у Kлењу данас има око 1000 становника мање. Млади углавном одлазе у градове а људи у веће куће. Између житних поља, пролазе аутомобили, путују облаци, смењују се годишња доба. Само колебе чувају равницу и стрпљиво чекају.
M.K.
Пројекат "Мачванске колебе у модерном руху" суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.