13.02.2019 „Ваке се речи говору у Мачви“ - Запис о предошњим мачванским речима
Промоција књиге „Ваке се речи говору у Мачви“ окупила је вечерас бројне посетиоце у просторијама Народне библиотеке „Јанко Веселиновић“ у Богатићу. Аутори ове несвакидашње збирке око 3.000 заборављених мачванских локализама сабраних у корице су новинар Миомир Филиповић и генерал Драган Аврић.
„Трудили смо се да скупимо што више речи које су наши преци употребљавали у разговору, сматрајући да је то богатство једног краја. Оне су биле динамичне, романтичне, понекад и сатиричне, па знају дати повода и да се насмејемо и богатије су душом него ове данас које ми говоримо. Темељи сваког народа су на његовом језику, а ми смо хтели да сачувамо од заборава нешто на чему почивамо“, изјавио је аутор књиге Миомир Филиповић.
У свакодневној комуникацији данас неизбежна је употреба страних речи и израза, а ова појава је најприметнија код младих који су најотворенији за промене. Речи садржане у књизи двојице Мачвана део су богатства српског језика, а идеја аутора била је да сачувају његову изворност и оставе запис будућим генерацијама.
„Ову књигу назвали смо записом о предошњим мачванским речима, јер се оне све више губе и заборављају. Нисмо баш били чуварни према речима на којима смо настали, траговима којима смо дошли, па их је требало негде записати. Мало је књига, чак и од мачванских аутора, писано користећи мачвански језик. Овом књигом желели смо да подстакнемо људе да заборав не сме да буде брза ствар, нарочито у овој важној области и да не посежемо за речима које су можда шареније и слађе, али нису боље од наших изворних. Ми можемо без ових речи, али оне без нас неће опстати ни преживети“, истакао је аутор књиге Драган Аврић.
Др лингвистичких наука, Анђелка Лазић, навела је да ова књига представља жив мачвански говор и да је управо овакав запис недостајао српској лингвистици.
„Људи који се баве језиком, лингвисти, по природи посла, требало би да забележе оно што народ ствара. Народ је један велики креативац, у овом случају мачвански народ, који вуче корен из Херцеговине, а управо је тај ваш мелодични говор Вук Караџић одабрао за основицу српског језика“, рекла је у свом обраћању др Анђелка Лазић.
Према речима прим др Предрага Тојића, многе од речи из ове несвакидашње збирке могу се употребљавати без икаквог стида у савременом актуелном књижевном језику.
„Човек умире два пута, први пут биолошки, а други пут када њега и његово дело забораве његови потомци и сродници. А народ може само једном да умре, а то је онда када заборави и не зна свој језик. Ово што су написали Миомир и Драган је значајно да се не заборави тај архаични, стари говор, а најбољи начин за то је да буде негде скупљен у запис“, додао је прим.др Предраг Тојић.
Аутори су одржали већ пет промоција књиге, а следећа је заказана у Удружењу књижевника Србије.
