08.09.2016 Читамо прошлост, пишемо будућност - Данас је Међународни дан писмености
Азбука, абецеда, алфабет, сачињени од слова као конвенционалних симбола, одавно су у служби људи, како за писање филозофских дела која су утицала на читаво човечанство, тако и за једноставно састављање шопинг листе за куповину. У ери савремених технологија, модерног и брзог живљења поражавајућа је чињеница да је овог тренутка у свету скоро 800 милиона одраслих неписмено.
УНЕСKО је, 1966. године, званично прогласила 8. септембар за Међународни дан писмености и на тај начин активно мобилисала међународну заједницу и почела да промовише писменост као инструмент који ће оснажити појединца, заједнице и друштва. На 50. годишњицу, ова организација Дан писмености слави под слоганом „Читамо прошлост, пишемо будућност“.
Писменост је једно од људских права, садржано у праву на образовање и укључено је у текстове кључних међународних декларација.
Данас, глобална статистика писмености показује поражавајућу слику. Према подацима УНЕСЦО-а, око 774 милиона одраслих широм света је неписмено, или у преводу свака пета особа на планети. Две трећине неписмене популације чине жене.
Образовање, односно пуна писменост одраслог становништва, и данас је у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике, односно преовлађујући је број радних места који траже добро обучену и образовану радну снагу.
Прво словенско писмо - глагољицу, саставио је Ћирило, углавном према грчкој брзописној азбуци прилагођавајући је старословенском језику. Ћирилица је створена нешто касније, у X веку, а мисли се да ју је створио Климент, ученик Ћирила и Методија, на основу грчке свечане азбуке. Ћирилица је као лакша и разумљивија убрзо заменила глагољицу, стога су најстарији сачувани споменици код Срба били писани овим писмом. Реформу српског језика и правописа извршио је Вук Караџић (1868), залагавши се и за то да народни језик буде књижевни.
У Србији је међу образованим становништвом највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем нешто више од 10 одсто грађана. Око 165 хиљада Срба је потпуно неписмено, док непотпуно или само основно образовање има око 1,3 милиона становника. ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да наши ученици постижу резултате испод просека, јер имају само енциклопедијско и нефункционално знање.
Писменост је моћно и пре свега корисно оруђе у рукама сваког појединца. Оно нам омогућава не само комуникацију и интеракцију са светом око нас, већ нас оспособљава да постанемо продуктивни чланови заједнице. Такозвана нова писменост односно информатичко описмењавање ступило је на сцену крајем 20. века, док је експлозија нових форми комуникација започела већ почетком овог миленијума. Ту предњачи развој Масовне индивидуалне комуникације (Масс селф-цоммуницатион), у коју спадају интернет, али и свет комуникације мобилним и паметним телефонима.
Није довољно начињати ову тему само на Међународни дан писмености. Неопходно је подизање свести јавности о вредности писане речи и стварање потребе за масовнијом промоцијом писмености. Јер, „Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишчавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ. Може се међу собом разумијевати и умно сједињавати, не прелива се у други, не пропада“ (В.С.Караџић).
М.К
Projekat "Mačva Info" sufinansiran je iz budžeta Opštine Bogatić - "Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva".
