29.09.2020 29. септембар - Светски дан срца
„Свим срцем за здраво срце”.
Живимо у времену пандемије COVID-19 која је оптеретила здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Ток пандемије је још увек непредвидив, због чега је брига о стању нашег срца тренутно важнија него икада. Људи који имају срчану слабост су много осетљивији на инфекцију COVID-19 и развој компликација. Срчана слабост је озбиљно здравствено стање, када ослабљени срчани мишић не снабдева тело довољном количином крви. Симптоми и знаци срчане слабости су: отежано дисање, умори оток потколеница. Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација у свету. Од пет срчаних болесника, један ће развити срчану слабост.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести су променљиви и непроменљиви.
Промењиви фактори ризика
Хипертензија (повишен крвнипритисак)
Хипертензија је водећи узрок кардиоваскуларних болести (КВБ) широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Нормалним крвним притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притиска мање од 120 ммХг и доњег (дијастолног) мање од 80 ммХг.
Употреба дувана
Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих болести срца и крвних судова. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а уроку од 15 година од престанка пушења ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана.
Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Шећерна болестсе дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а кардиоваскуларне болести (КВБ) су узрок 60% свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
Физичка неактивност
Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута. Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30% већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а уСрбији је недовољно физички активно 44% одраслих.
Неправилна исхрана
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, трансмасти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута. Учестало конзумирање високоенергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и трансмасних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминација трансмасти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Ниво холестерола/липида у крви
Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
Прекомерна ухрањеност и гојазност
Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија.
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.
Године старости
КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Како човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак иу одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције, што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ.
Пол
Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Када жене уђу у менопаузу, ризик за појаву КВБ се изједначава са мушкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
Болести у породици
Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ
- Будите мудри у избору хране и пића
- Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове,
- Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом,
- Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико дневно) – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене,
- Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс масти,
- Правите код куће здраве оброке.
- Будите физички активни
- Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
- Прошетајте до посла или до продавнице,
- Користите степенице уместо лифта,
- Укључите се у неки спорт или плес,
- Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу),
- Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније,
- На посао идите бициклом, ако је то могуће,
- Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру),
- Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
- Реците „HE” пушењу
- То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца,
- У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује,
- После 15 година након престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ризик непушача,
- Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих,
- Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
Пишу: ВМС Снежана Павловић и ВМС Сања Давидовић
Патронажна служба Дома здравља Богатић
СТАВОВИ ИЗНЕТИ У ПОДРЖАНОМ МЕДИЈСKОМ ПРОЈЕKТУ НУЖНО НЕ ИЗРАЖАВАЈУ СТАВОВЕ ОРГАНА KОЈИ ЈЕ ДОДЕЛИО СРЕДСТВА. Пројекат" ЗА ЗДРАВУ ПОРОДИЦУ: Превенција болести-промоција здравља" суфинансиран је из буџета Општине Богатић у 2020. години.
