ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

31.01.2024 УЧЕНИЦИ ОШ ,,Вук Караџић“ из Бадовинаца пишу о домару Србољубу Васиљевићу Срби

У нашем животу постоје људи које не примећујемо док их не изгубимо. Чини ми се да је тако било са чика Србом.

Србољуб Васиљевић Срба рођен је 1958. године у Бадовинцима и цео свој радни и животни век провео је у ОШ ,,Вук Караџић“ у Бадовинцима. Његова супруга је такође радила у школи док се није тешко разболела. Једва је преживела при чему је остала инвалид до краја живота.

Чика Србо је имао два сина, али је један преминуо док је био мали. Други син се оженио, има своју породицу и живи у Новом Саду.

Поред тешког живота, болести, губитка сина, а након тога и тешке болести супруге, чика Срба је био ведрог и веселог духа. Свој посао је обављао поштено. Увек се свима љубазно јављао. Увек је био доступан за све што је требало када је у питању била школа.

Преминуо је од тешке болести у својој 65. години.

Вечна ти слава, чика Србо. Почивај у миру.

Ученици, петог један (Николина Паунић)

 

У животу има много људи које не примећујемо, али тек када оду и више се никад не врате, ми увидимо колико су нам они значили и колико су скривених талената имали.

Тако је у мојој школи. Изгубили смо једну драгу особу – нашег пријатеља Србу.

Чика Срба је био човек нижег раста, седе косе и смеђих очију. Био је добар, пристојан и духовит. Шалио се са децом својим забавним шалама. Волео је своју породицу, школу и цвеће. У нашој школи се школовао и провео свој радни век.

Он се много намучио у животу, а такви људи су миљеници Бога. Жао ми га је, али сам сигурна да је сада на бољем месту.

Теодора Марковић, пето један

 

Био је добар човек. Увек се шалио са децом. Помагао је свима: ученицима и свим радницима школе. У школи је радио 45 година. Понакад је умео да нас грди, али то је било за наше добро. Био је вредан. Свима се радосно јављао.

Милица Аранутовић, седмо један

 

Деда Срба

На небо плаво отишао си

своме сину у загрљај полетео си.

 Остали су трагови твоји блиставији

него било који

по небеским улицама сада шеташ

у срцима нашим остала је успомена.

Поред сина седиш срећнији него икад

 што можеш са њим да причаш.

Андријана Јевтић (осмо два)

 

MAGAZIN

12.03.2022 Народно позориште:Одржана прва премијера драме Синише Kовачевића „Године врана“

Прва од две премијере представе „Године врана“, по тексту и у режији Синише Kовачевића, која се дешава током окупације и ...

03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије

Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори ...

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне ...
 
VRH