ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

05.01.2017 Слово о празнику

Празник је реч која по свом значењу указује на празнину у времену насталу немањем обавеза и свакодневних делатности у том дану. Празник асоцира на доконост, ленчарење и нерад. Посебно се може приметити начин обележавања државних или грађанских празника попут Нове године и Првог маја, који се памте по количини испеченог меса, стадијуму пијанства и тематским музичким хитовима. После таквих празника остају живописне успомене које ће се причати годинама у друштву, деци и унуцима, да сведоче какви смо ,,некад луди били''. Да, ,,бити луд'' је изгледа саставни елемент култа празника у пројекцији каква је изгледа спонтано или не, формирана да се следи. Чак се и сама ноћ дочека нове године зове ,,најлуђом'' ноћи. У њој се пуца, бацају петарде, прште прангије и ватромети, а све са образложењем да се тако људи веселе и да је то српски обичај.

,,Луцкавост'' празника које смо споменули прелази у значајној мери и на поље верских празника. Тако се и крсне славе прослављају са акцентом на богатој трпези, разноврсној понуди пића, код неких уз музику, а онда се начну теме везане за политику, спортско навијачко ривалство, естраду, све зачињено ружним и накарадним речима и мислима, које чак доводе до отворених вербалних и физичких сукоба. Изгледа је ,,лудост празника'' без много сумње присутна и у прослављању живота светаца, а то изгледа и да није тако скорашњег датума (Ивкова слава је написана пре више од 120 година). 

Ипак, постоји један празник који се опире таквим активностима и не дозвољава тако лако да оне постану саставни део његовог култа. Он жели да остане празник мира и тишине, коју чак и природа поштује, јер и она тада мирује, тихује, спава својим зимским сном. Он не сабира госте на свечану гозбу, колико домаће окупља око огњишта и једног хлеба, који је центар његове празничне трпезе (да, на првом месту чесница, тек онда печеница). У њему не треба да се пуца, јер пуцање асоцира на рат, а не на мир и радост и српски народ се није радовао ратовима. У њему се бди, (одатле назив Бадњи дан и Бадње вече), ишчекује рођење Детета које доноси много тога са Собом. Доноси нову еру, нову утеху и наду и носи поруку тајанствено најављивану хиљадама година раније: Бог се јави у телу. Те речи треба да одзвањају у хладним и празним ходницима људских душа. Бог се јави у телу. Те речи треба понављати изнова и изнова, лагано и полако, док се не схвати њихово значење, а то је да је духовно постало материјално, небеско је постало телесно, бескрајно постаје ограничено, Бог вечни постаје човек смртни, да би кренувши са тог полазишта привео човека у рај из кога је човек сам себе истерао. Зато свети Атанасије Велики и кличе и учи нас - Бог је постао човек да би човек постао Бог.

И ту долазимо до нашег празничног парадокса – ко је овде луд? Да ли они који лудују хранећи своје тело материјалним добрима и сладостима овога света или они који у лудости верују да Бог може постати људско биће? 

Вера представља један од најслободнијих потенцијала човека, лагана и ослобођена било каквих стега и граница. Својом вољом бирамо у шта ћемо и како веровати, а то веровање онда постаје саставни део нашег живљења. (Што би рекао старац Тадеј Витовнички какве су ти мисли, такав ти је живот). Тако онај ко се срцем и душом веже за небеса, од њих и може да ишчекује спасење, а онај ко се везује срцем и душом за материјално и потрошно, на то и своди свој живот, на храну, пиће, телесну угодност и јефтину забаву. Таквоме на крају крајева и не треба повод за славље, јер је то оно што човек иначе и има сваки дан. Како лисица рече малом принцу, ишчекујући његов долазак, - ,,за то су потребни обреди''. ,,Они чине да се један дан разликује од других, један сат од других сати.'' Ако је веровати једној лисици и ако је то дефиниција обреда и празника, онда Божић засигурно то и јесте. Ноћ другачија од свих других ноћи, оброк посебнији од свих других оброка, јутро лепше од свих других јутара.

 

Никола Милошевић

 

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...
 
VRH