ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

16.10.2018 POZDRAV IZ MOLDAVIJE - Piše Teodora Milanković

Srbijo moja, evo me na  „vrhu sveta“, na mestu gde Sunce spava i gde se čuje kako gromovi dišu... U Kišinjevu,  gde se bore “tvoja deca”. Ovde se najjače čuje „tvoja pesma“  ispod trobojke i naših orlova. I ne zameri  što je izgužvana  i što je mokra. Stegle je ruke, iskvasile je suze i znoj sa čela,  kad su nam kolena pred njom klekla.

Pozdravljam te rodno mesto moje, i znaj da niko nije lepši od tebe moj Bogatiću.  Uskoro se vraćamo, mi tvoji borci:  Živanović Marija, Ružić Anđela, Gajić Strahinja, Živanović Ognjen, Milanković Teodora i trener Gajić Željko. I nema  poraženih i pobednika. Na „KOHAI ŠAMPIONATU“ U Moldaviji  odlučavlale su  sitnice.

Pozdrav mojoj „čeličnoj lady“, mojoj snazi i mom osloncu, onoj koja grmi i seva i topi glečere kad zatreba, i mom velikom tati u čijem zagrljaju nestaju sve moje suze. I pozdrav njemu, mom velikom učitelju i treneru MILANU PERIĆU. Iako nije ovde sa nama, znam ja gde mu je bilo srce. A rekao je da će da boli. Da mora da boli. I bolelo je učitelju moj. Al rekli ste da koračamo dalje. I koračali smo. Pa koračajte i Vi,  jer na Vas čekalu „Vaša deca“.

Pozdrav  Mačvanskoj srednjoj školi,  direktorki Milici Dražić, mom odeljenju II2  i razrednoj Maji Savić. (Nedostaje mi ono Vaše: „Mir, tišina ... i prekinite više!“)

 

Odavde iz Kišinjeva iz Moldavije sa „KOHAI ŠAMPIONATA“, odakle se vraćamo sa dve zlatne i jednom bronzanom medaljom, i sa dva zauzeta četvrta mesta, želim da pošaljem zahvalnost predsedniku opštine Bogatić, gospodinu Nenadu Beserovcu i Daliboru Ostojiću. Da nije bilo Vas, ne bi „ova petorka“ bila tu gde jeste, ne bi smo doživeli ovu radost i sa njom se vratili u Bogatić. Hvala i Sportskom savezu Bogatić, gospodinu Miši Staniću, Vladi Nikolić i  ponovo neizostavnom Daliboru Ostojiću.  Zahvaljujući Vama ime Bogatića stiglo je ovde po  dno  Ukrajine,  preko Besarabijske visoravni  do blizu Dnjepra i Crnog mora.

Kao sportista 2017-e godine, za čast koju ste mi ukazali ja Vam se vraćam sa osvojenom medaljom i peharom u ruci. U njima je sva moja radost i sreća, moj ponos i suze, moja borba i snaga... U njima je vera mojih trenera, njjihova neumoljivost, nesebičnost i neumornost.

I posebno , NAJVEĆE HVALA u ime svih članova našeg tima i dela reprezentacije Srbije, želim da uputim treneru ŽELJKU GAJIĆU. HVALA za svaku majicu natopljenu znojem, za one sate i dane mukotrpnog rada, hvala za vreme  i strpljenje koje ste nam posvetili... Hvala za ovu radost i suze, za svu brigu i ova odličja, na čijem rubu stoji urezan VAŠ POTPIS. Hvala Vam što ste nas doveli na mesto gde je dovoljno izdignuti se na prste... i nebo nije daleko.

 

Milanković Teodora

 

MAGAZIN

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...

19.08.2018 Bitka na Ceru je bila odbrana kuće koja se sa Cera videla

U spomen kompleksu “Cerska bitka” u Tekerišu, simbolu pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, na 104-tu godišnjicu od pobede ...

18.08.2018 Dok grlimo ženu koja nas voli

Digitalizacija koja je u završnom naletu ovladala je i društvenim zajednicama i skoro svakim ljudskim bićem kao pojedincem. Novi mediji doneli ...
 
VRH