ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

16.10.2018 POZDRAV IZ MOLDAVIJE - Piše Teodora Milanković

Srbijo moja, evo me na  „vrhu sveta“, na mestu gde Sunce spava i gde se čuje kako gromovi dišu... U Kišinjevu,  gde se bore “tvoja deca”. Ovde se najjače čuje „tvoja pesma“  ispod trobojke i naših orlova. I ne zameri  što je izgužvana  i što je mokra. Stegle je ruke, iskvasile je suze i znoj sa čela,  kad su nam kolena pred njom klekla.

Pozdravljam te rodno mesto moje, i znaj da niko nije lepši od tebe moj Bogatiću.  Uskoro se vraćamo, mi tvoji borci:  Živanović Marija, Ružić Anđela, Gajić Strahinja, Živanović Ognjen, Milanković Teodora i trener Gajić Željko. I nema  poraženih i pobednika. Na „KOHAI ŠAMPIONATU“ U Moldaviji  odlučavlale su  sitnice.

Pozdrav mojoj „čeličnoj lady“, mojoj snazi i mom osloncu, onoj koja grmi i seva i topi glečere kad zatreba, i mom velikom tati u čijem zagrljaju nestaju sve moje suze. I pozdrav njemu, mom velikom učitelju i treneru MILANU PERIĆU. Iako nije ovde sa nama, znam ja gde mu je bilo srce. A rekao je da će da boli. Da mora da boli. I bolelo je učitelju moj. Al rekli ste da koračamo dalje. I koračali smo. Pa koračajte i Vi,  jer na Vas čekalu „Vaša deca“.

Pozdrav  Mačvanskoj srednjoj školi,  direktorki Milici Dražić, mom odeljenju II2  i razrednoj Maji Savić. (Nedostaje mi ono Vaše: „Mir, tišina ... i prekinite više!“)

 

Odavde iz Kišinjeva iz Moldavije sa „KOHAI ŠAMPIONATA“, odakle se vraćamo sa dve zlatne i jednom bronzanom medaljom, i sa dva zauzeta četvrta mesta, želim da pošaljem zahvalnost predsedniku opštine Bogatić, gospodinu Nenadu Beserovcu i Daliboru Ostojiću. Da nije bilo Vas, ne bi „ova petorka“ bila tu gde jeste, ne bi smo doživeli ovu radost i sa njom se vratili u Bogatić. Hvala i Sportskom savezu Bogatić, gospodinu Miši Staniću, Vladi Nikolić i  ponovo neizostavnom Daliboru Ostojiću.  Zahvaljujući Vama ime Bogatića stiglo je ovde po  dno  Ukrajine,  preko Besarabijske visoravni  do blizu Dnjepra i Crnog mora.

Kao sportista 2017-e godine, za čast koju ste mi ukazali ja Vam se vraćam sa osvojenom medaljom i peharom u ruci. U njima je sva moja radost i sreća, moj ponos i suze, moja borba i snaga... U njima je vera mojih trenera, njjihova neumoljivost, nesebičnost i neumornost.

I posebno , NAJVEĆE HVALA u ime svih članova našeg tima i dela reprezentacije Srbije, želim da uputim treneru ŽELJKU GAJIĆU. HVALA za svaku majicu natopljenu znojem, za one sate i dane mukotrpnog rada, hvala za vreme  i strpljenje koje ste nam posvetili... Hvala za ovu radost i suze, za svu brigu i ova odličja, na čijem rubu stoji urezan VAŠ POTPIS. Hvala Vam što ste nas doveli na mesto gde je dovoljno izdignuti se na prste... i nebo nije daleko.

 

Milanković Teodora

 

MAGAZIN

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

14.11.2018 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција ...

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...
 
VRH