15.10.2015 Ivan Tomašević glumac i reditelj - Intervju
Poslednje večeri festivala Martinovi Dani predstavio se glumac i reditelj Ivan Tomašević – Žuća, koji zadnje dve sezone režira i predstave našeg pozorišta „Janko Veselinović“.
Monodramu „ Zoran Radmilović“, za koju je sam napisao tekst, u režiji Andree Ade Lazić, maestralno je izveo na sceni u Bogatiću. Predstava je u suštini monodrama u monodrami, u kojoj glumac igra samog sebe, sekundarno tumačeći i prolazeći kroz pet likova. Ova monodrama je otvorena prema publici, glumac je neprekidno u neposrednoj interakciji i komunikaciji sa gledaocima, što je veoma zahtevno, jer predstava u pojedinim momentima može da dobije nepredviđeni tok. U ovako koncipiranoj predstavi glumac mora da vlada i scenom i publikom kako bi održao predstavu. Metafora iz koje kreće transformiše se u glumčev lični sukob i obračun sa Zoranom Radmilovićem koji je okosnica radnje, dok je suštinski predstava omaž našem velikom glumcu i oda glumačkoj igri. Vrhunskom igrom i glumačkim zanatom Ivan Tomašević suvereno vlada i scenom i publikom.
Kako ste došli na ideju da napišete ovaj tekst i da na ovakav način koncipirate ovu predstavu:
"Sve je počelo od filma „ Zalažem se za laž“ u produkciji RTS-a, rađenog po tekstovima Zorana Radmilovića, koje je sabrala i priredila njegova ćerka Ana Radmilović. U tom filmu sam igrao Zorana Radmilovića odnosno govorio sam njegove tekstove, za vreme snimanja producent Dragan Begović se dosetio i predložio mi da uradim monodramu o Zoranu Radmiloviću i da posle premijere filma odmah bude i premijera te monodrame. Ja sam iskreno govoreći tada iz pristojnosti, a i poštovanja prema Zoranu Radmiloviću prihvatio tu ideju, a stvarno u sebi sam mislio šta da radim sa Zoranom Radmilovićem, bilo šta da pokušam preko likova Kralja Ibija i Radovana III koji su njegova identifikacija, i sve što bi uradio na tu temu unapred je osuđeno na propast, jer to su neki pokušali pre mene i naravno propali kroz pozorišne daske. U međuvremenu dobio sam poziv za snimanje filma u Italiji i tamo sam otišao na dva ipo meseca, misleći kako sam se spasao Zorana Radmilovića. Međutim, zovu me u Italiju, kažu da su sredstva odobrena i da premijera mora biti do kraja novembra. Ja sad razmišljam šta da radim?! I setim se! Nađem ključ drame da to bude moj „sukob“ sa Zoranom Radmilovićem i da na paraleli Mocart –Salieri, Radmilović – Tomašević izgradim celu priču, mislim da je to glavna stvar koncepta. U pauzama između snimanja u Italiji sam napisao tekst za ovu monodramu".
Već drugu sezonu režirate predstave u našem pozorištu „Janko Veselinović“. Kakvi su Vaši utisci i zapažanja:
"Rad sa amaterima ja ne razlikujem od rada sa profesionalcima, moj odnos prema amaterima u radu je isti kao i odnos prema profesionalcima, ja sam pobornik takvog stava i u svakom trenutku od svakog tražim maksimum. Ja prvenstveno volim da radim sa glumcima, drago mi je kada vidim da oni napreduju , da iz svake predstave izlaze obogaćeni novim iskustvom i kada to iskustvo upotrebe u sledećoj predstavi. U Bogatiću sam radio dve godine uzastopno i imam osećaj da smo napravili neki pomak, voleo bih da u sledećoj predstavi koju budemo radili ta stepenica bude na još jednom većem nivou. Ja sam lično zadovoljan dosadašnjim napretkom. Meni prevashodno nije samo cilj krajnji produkt – predstava, nego više rad i napredovanje glumaca i ja sam što se toga tiče zadovoljan. Moram reći da sam se prilikom mog prvog susreta sa amaterima iz Bogatića i Prnjavora, u radu na predstavi „Sveti Georgije Ubiva Aždahu“, veoma prijatno iznenadio. Nisam očekivao toliko znanja i veštinu glumaca koje su oni već imali. Mislim da je Zoran Đonlić ostavio neizbrisiv trag i sve ovo što mi radimo je nastavak i nadogradnja tog Đonlićevog znanja i veštine koja se akumulirala kod glumaca.
Ima nešto čudno! Kad god pođem u Bogatić na probu dešava se da sam umoran, opterećen raznim problemima, stalno žurim i jedva stižem, vrlo mi je teško. Međutim kada dođem ovde, odjednom kao da uđem u neki lepši život, druženje i rad sa ovim glumcima kao da me preporodi. Svaki put kada se vraćam iz Bogatića osećam se bogatiji".
Razgovor vodio Miroslav Pantović
