ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

15.10.2015 Ivan Tomašević glumac i reditelj - Intervju

Poslednje večeri festivala Martinovi Dani predstavio se glumac i reditelj  Ivan Tomašević – Žuća,  koji zadnje dve sezone režira i predstave našeg pozorišta „Janko Veselinović“.

Monodramu „ Zoran Radmilović“, za koju je sam napisao tekst, u režiji Andree Ade Lazić, maestralno je izveo na sceni u Bogatiću. Predstava je u suštini monodrama u monodrami, u kojoj glumac igra samog sebe, sekundarno tumačeći i prolazeći kroz pet likova. Ova monodrama je otvorena prema publici, glumac je neprekidno u neposrednoj interakciji i komunikaciji sa gledaocima, što je veoma zahtevno, jer  predstava u pojedinim momentima može da dobije nepredviđeni tok. U ovako koncipiranoj predstavi glumac mora da vlada i scenom i publikom kako bi održao predstavu. Metafora iz koje kreće transformiše se u glumčev lični sukob i obračun sa Zoranom Radmilovićem koji je okosnica radnje, dok je suštinski  predstava omaž našem velikom glumcu i oda glumačkoj igri. Vrhunskom igrom i glumačkim zanatom Ivan Tomašević suvereno vlada i scenom i publikom.

Kako ste došli na ideju da napišete ovaj tekst i da na ovakav način koncipirate ovu predstavu:

"Sve je počelo od filma „ Zalažem se za laž“ u produkciji RTS-a, rađenog po tekstovima Zorana Radmilovića, koje je sabrala i priredila njegova ćerka Ana Radmilović. U tom filmu sam igrao Zorana Radmilovića odnosno govorio sam njegove tekstove,  za vreme snimanja producent  Dragan Begović  se dosetio i predložio mi da uradim monodramu o Zoranu Radmiloviću i da posle premijere filma odmah bude i premijera te monodrame. Ja sam iskreno govoreći tada iz pristojnosti, a i poštovanja prema Zoranu Radmiloviću prihvatio tu ideju, a stvarno u sebi sam mislio šta da radim sa Zoranom Radmilovićem, bilo šta da pokušam preko likova Kralja Ibija i Radovana III koji su njegova identifikacija, i sve što bi uradio na tu temu unapred je osuđeno na propast, jer to su neki pokušali pre mene i naravno propali kroz pozorišne daske. U međuvremenu dobio sam poziv za snimanje filma u Italiji i tamo sam otišao na dva ipo meseca,  misleći kako sam se spasao Zorana Radmilovića. Međutim, zovu me u Italiju, kažu da su sredstva odobrena i da premijera mora biti do kraja novembra. Ja sad razmišljam šta da radim?!  I setim se! Nađem ključ drame da to bude moj „sukob“ sa Zoranom Radmilovićem i da na paraleli Mocart –Salieri, Radmilović – Tomašević izgradim celu priču, mislim da je to glavna stvar koncepta. U pauzama između snimanja u Italiji sam napisao tekst  za ovu monodramu".

Već drugu sezonu režirate predstave u našem pozorištu „Janko Veselinović“. Kakvi su Vaši utisci i zapažanja:

"Rad sa amaterima ja ne razlikujem od rada sa profesionalcima, moj odnos prema amaterima u radu je isti kao i odnos prema profesionalcima, ja sam pobornik takvog  stava i u svakom trenutku od svakog tražim maksimum. Ja prvenstveno volim da radim sa glumcima, drago mi  je kada vidim da oni napreduju , da iz svake predstave izlaze obogaćeni novim iskustvom i kada to iskustvo upotrebe u sledećoj predstavi. U Bogatiću sam radio dve godine uzastopno i imam osećaj da smo napravili neki pomak, voleo bih da u sledećoj predstavi  koju budemo radili ta stepenica  bude na još jednom većem nivou. Ja sam lično zadovoljan dosadašnjim napretkom. Meni prevashodno nije samo cilj krajnji produkt – predstava, nego više rad i napredovanje glumaca i ja sam što se toga tiče zadovoljan. Moram reći da sam se prilikom mog prvog susreta sa amaterima iz Bogatića i Prnjavora, u radu na predstavi „Sveti Georgije Ubiva Aždahu“, veoma prijatno iznenadio. Nisam očekivao toliko znanja i veštinu glumaca koje su oni već imali. Mislim da je Zoran Đonlić ostavio neizbrisiv trag i sve ovo što mi radimo je nastavak i nadogradnja tog Đonlićevog znanja i veštine koja se akumulirala kod glumaca.

Ima nešto čudno! Kad god pođem u Bogatić na probu dešava se da sam umoran, opterećen raznim problemima, stalno žurim i jedva stižem, vrlo mi je teško. Međutim kada dođem ovde, odjednom kao da uđem u neki lepši život, druženje i rad sa ovim glumcima kao da me preporodi. Svaki put  kada se vraćam iz Bogatića osećam se bogatiji".

Razgovor vodio Miroslav Pantović

 

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

14.11.2018 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција ...
 
VRH