01.05.2016 Васкрс
Васкрс је највећи хришћански празник. Он се празнује четрдесет дана а уз то је и свака недеља у години посвећена Васкрсењу Христовом. Васкрс чини основу вере Хришћана. ,,Ако Христос није устао, узалуд вера ваша и проповед наша'' узвикује апостол Павле. Стога Васкрсење постаје нада за све оне који се смрти могу дотакнути.
По завршетку суботе, у недељу рано, трећег дана после Свог страдања и смрти, Господ Исус Христос силом Свога Божанства је оживео, тј. васкрсао је из мртвих. Тело Његово, људско, се преобразило. Он је изашао из гроба, не одваливши камен, не покидавши синедрионски печат, и невидљив за стражу. Од тог момента војници, сами то не знајући, чували су пуст гроб. Одједном, десио се велики земљотрес; са неба је сишао ангел Господњи. Он је, приступивши, одвалио камен са улаза у гроб Господњи и сео је на њега. Изглед његов био је као муња, и одежда његова бела, као снег. Војнике, који стајаше на стражи пред гробом, обузео је страх, и постали су као мртви, а затим, дошавши себи од страха, разбежали су се.
Марија Магдалена, претекнувши остале жене-мироносице, прва је пришла к гробу. Још није свануло, било је тамно. Тада су до гроба стигле и остале жене, које су ишле са Маријом Магдаленом. Оне су виделе, да је камен одваљен са гроба. И када су се зауставиле, одједном, увиделе су ангела озареног светлом, како седи на камену. Ангел, обраћајући им се, рече: "Не бојте се, Исуса тражите Назарећанина, распетога; Он васкрсе; Њега нема овде. Ево места, где Он беше положен. Него идите, и кажите ученицима Његовим и Петру (који је својим одрицањем отпао од броја ученика), да ће вас Он наћи у Галилеји, тамо ћете видети Њега, као што вам Он рече". Када су се жене почеле двоумити, одједном, изнова пред њима су се јавила два ангела у блиставим одеждама. Жене су у страху пале лицем својим према земљи. Ангели им рекоше: "што тражите Живога међу мртвима? Њега нема овде:Он васкрсе; сетите се, како вам Он каза, док беше још у Галилеји, говорећи, како Син Човечији треба да буде предан у руке људи грешника и да буде разапет, и трећи дан да васкрсне". Тада се жене сетише речи Господа. И изашавши, оне су у трепету и страху побегле од гроба. А затим са страхом и великом радошћу пошле су да обавесте Његове ученике. Путем, никоме ништа нису говориле, јер су се бојале. Дошавши код ученика, жене су испричале о свему, што су виделе и чуле. Али ученицима су се те речи учиниле празним, и они нису поверовали у њих. Тада, к гробу Господњем долазе Петар и Јован. Јован је трчао брже од Петра и пришао је гробу први, али није ушао у гроб, већ је нагнувши се, видео повоје како леже. Када су Петар и Јован ушли, Марија Магдалена, која је притрчала с њима, остала је испред гроба. Она је стојала и плакала на уласку у пећину. И како је плакала, нагнула се и погледала у пећину (у гроб), и увидела је два ангела у бело одевена, како седе, један код главе, а други код ногу, где је лежало Тело Спаситељево. Ангели јој рекоше: "жено! што плачеш?" Марија Магдалена им одговори: "узеше Господа мојега, и не знам где положише Њега". Рекавши то, она се окрену и угледа Исуса Христа како стоји, али од велике туге, од суза и од уверења свог, да мртви не васкрсавају, она није препознала Господа. Исус Христос јој говори: "Жено! што плачеш? Кога тражиш?" А Марија Магдалена, мислећи да је Он баштован, рече Њему: "Господине! Ако си ти однео Њега, кажи ми, где си Га положио, и ја ћу Га узети ". Тада јој Исус Христос рече: "Марија!" и она Га познаде.
Слушајући јеванђелску повест о Васкрсењу не можемо на њу остати равнодушни. Наш разум нам оспорава веру у овакав догађај, док наша душа слободно бира да верује у Чудо над чудима. Поставља се само питање кога ћемо послушати и каква по природи наша вере јесте, разумна или духовна. Разум је веома корисно својство људског рода, које му је много помогло кроз цивилизацијски успон, али постоји много момената где разум затаји и не може поћи даље. Ту наступа вера, та духовна, лагана моћ човечије душе која открива нове димензије постојања, не порицајући разум него га само надграђујући. Некада нас и наше очи заваравају, и слух наш, и друга чула наша. Тада у помоћ треба позвати Бога и прочистити своја чула постом и молитвом кроз које нам се нека нова чула отворе и помогну у разумевању оног што делује неразумно. Тако и долазимо до закључка да разум и вера не оспоравају једно друго, него се допуњавају.
Веру уразумљујмо, а разум продуховимо!
Христос васкрсе!
