17.02.2015 IZ STARE ŠTAMPE: Drina i Sava su oduvek bile strah i trepet za Mačvu
Drina i Sava, kojima je omeđena mačvanska ravnica oduvek su, koliko god se Mačvani njima dičili, voleli ih i ponosili se njima, oduvek bile strah i trepet za žitelje ovog kraja. Drina, poznato je oduvek "guta" plodne njive, a kada nabujaju, posebno u proleće, reke plave oranice otimajući od seljaka teškom mukom stečeno bogatstvo.
O opasnosti od poplava u Mačvi i neophodnoj melioraciji pisao je pre 75 godina u svom listu "Podrinski odjek" dr Mladen Milošević, lekar koji je pre rata živeo u Bogatiću, bio poslanik Narodne skupštine, a početkom septembra 1941. godine jedna od prvih žrtava komunističkog režima u porobljenoj Kraljevini Jugoslaviji. Streljan je 8. septembra u Petkovici, na mestu koje i danas nazivaju "poslanička jama" pod optužbom da je bio saradnik okupatora. Po zahtevu koji je podnela mlađa ćerka Vera, Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je dr Mladena Miloševića 2007. godine.
Tekst iz "Podrinskog odjeka" štampan je u knjizi "Dr Mladen Milošević - tragom istine", Stane Munjić.
"Oj Moravo, moje selo ravno,
Zalud ravno kad si vodoplavno".
Mnogo se priča o bogatoj mačvanskoj ravnici, o njenim plodnim njivama, nepreglednim pašnjacima, dobrim konjima i o mnogo čemu što je dobro i bogato. Kad kažete nekome da ste iz Mačve, on će Vam odmah reći: "iz bogate Mačve". Još nikad nisam čuo da je ma ko rekao: iz Mačve, koju voda topi; iz Mačve, koju malarija davi i satire, iz Mačve koja ima glibave i rupovite puteve. Verovatno da ni oni koji su trebali i morali da znaju pravu sliku Mačve, nisu znali, i, sasvim prirodno da se o njenom napretku nisu ni starali ni brinuli.
Svi su dakle, koji van Mačve žive, znali samo: da je Mačva prebogata, da ima svega i svačega, i da joj ništa ne treba više, a najmanje pomoć sa strane. U tome uverenju, naravno pogrešnom, na Mačvu i njenog seljaka natovareni su veliki porezi i veliki nameti i razne dažbine.
Tako, da danas srez Mačvanski duguje oko 30.000.000 dinara poreze, a redovno godišnje zaduženje iznosi nešto oko 10.000.000 dinara.
Prirodno je i pojmljivo da je Mačvanin bio srazmerno svojim prihodima opterećen i dažbinama, da toliko dugovanje ne bi danas vukao na svojim leđima. Jer je poznata činjenica da su baš Mačvani uvek i na svakom mestu bili među prvima i najsavesnije ispunjavali svoje dužnosti prema državi.
Rđavo i nepravilno klasificirano zemljište, pa usled te rđave i visoke klasifikacije sledovala je i ogromna poreza.
Žalili se, žalili, pa nikakve vajde! Visoka klasifikacija zemljišta i danas postoji, veliko poresko opterećenje i danas Mačvanin podnosi.
Mačvanska ravnica je zbilja plodna i masna, ali samo onda kada je redovno zaliva kiša. U slučaju suše, kao i od velikih voda mačvanska ravnica nije ni plodna ni masna.
Razumljivo je, da se pravilno navodnjavanje mačvanske ravnice može izvesti samo i jedino čovečijom rukom i čovečijim umom. Pokušavalo se sa Mačvanskom vodnom zadrugom uraditi nešto u tome pravcu, ali je urađeno malo, da ne kažem ni malo. I pored Mačvanske vodne zadruge, njenih nekoliko skupocenih objekata i nekoliko kanala, voda je i dalje stagnirala po mačvanskoj ravnici i davala je izgled žutog i uvelog bolesnika.
Još s proleća velike Cerske vode preko Lipolista, Slepčevića, Štitara i Ribara preplave polovinu Mačve i ta ista voda sačeka tako reći novo proleće. Osamnaest hiljada hektara najplodnije mačvanske ravnice leži od vajkada pa i danas dani pod vodom.
Drina i Sava su strah i trepet za Mačvu. Drina ruši obalu kod Badovinaca, Salaša Crno-Barskog i Crne Bare i dolazi pod temelje domova, uništavajući promenom korita čitave hektare. Sava kod Crne Bare i Ravnja u proleće nadire snagom nemani i dešava se da hiljade ljudi tada dano-noćno rade da suzbiju njeno nadiranje.
Nije samo šteta od velikih i stalnih voda u tome što je mačvanska ravnica podbacila u žetvenom doprinosu i što njeni usevi uvenu i užute, već što po tim barama komarci žive i razmnožavaju se i silnu snagu Mačvana guše i truju stvarajući veliki deficit u čitavoj narodnoj privredi i ekonomiji.
U prošlom državnom budžetu odobreni su veliki krediti za izgradnju važnih objekata u srezu Mačvanskom koji će, valjda, jednom ukloniti nepotrebne baruštine sa mačvanske ravnice i osposobiti je da dade puni doprinos i građanima Mačve i državi.
Već su delimično počeli da se izvode radovi iz tih kredita i Mačvani upućuju svoje opravdane zahteve nadležnima da se sa tim radovima oko isušivanja mačvanskih bara ne stane na pola puta, već energično i brzo i poslednja nepotrebna i kužna barica odvede daleko, kako bi već jednom Mačvani zaboravili pesmu:
"Aoj Mačvo, moje selo ravno,
Zalud ravno kad si vodoplavno".
"Podrinski odjek", br. 13, 25. februar 1940.
Priredio D.Grujić
