08.03.2015 Pre 65 godina, u martu 1950., izvedena prva predstava tek formiranog Amaterskog pozorišta „Janko Veselinović“
Pri spomenu pozorišta „Janko Veselinović“ iz Bogatića, danas se retko čuje odrednica amatersko. Pravi ljubitelji pozorišta i poštovaoci dometa bogatićske pozorišne scene na taj način nedvosmisleno odaju priznanje svojim glumcima da su svojim umećem „na daskama koje život znače“ porušili barijeru između amaterskog i profesionalnog. Kad se malo više zamisli nad dilemom šta je amatersko, a šta profesionalno, u slučaju pozorišta „Janko Veselinović“ takve dileme ne može ni biti. Bar kada je reč o onome što su glumci pokazali na sceni. Sve izvan scene, međutim, nije uvek bilo na profesionalnom nivou. Pozorište je često kuburilo sa novcem koji je, tako, u slučaju ovog pozorišta ostao jedina odrednica amaterizma i profesionalizma. Na svu sreću, poslednjih godina pozorište ima i ovu važnu podršku, pa na radost publike (ne samo u Bogatiću) ansambl uzvraća predstavama na kojima zavide i profesionalna pozorišta.
Pozorište ove godine navršava 65 godina od osnivanja. Pitanje je da li je grupa entuzijasta bez ikakvog glumačkog iskustva, koji su se sakupili početkom januara 1950. godine u okviru kulturno-umetničkog društva u Bogatiću, uopšte imala viziju budućeg pozorišta. Oni su želeli da pokažu svoju naklonost prema umetnosti i predstave svoje umeće na sceni. Činjenica da se predstave igraju u kontinuitetu 65 godina danas bi prve glumce, da su kojim slučajem živi, uverila da su bili na pravom putu.
Posle okupljanja u januaru, počelo je pripremanje prve predstave koje je potrajalo dva ipo meseca. Izbor je pao na Nušićevo „Sumnjivo lice“, a režije se prihvatio Boža Vlajić, tada glumac u šabačkom pozorištu. U ulozi kapetana Jerotija pojavio se geometar Đeda Pavlović, Viću je tumačio Stanimir Lazić, gazda Spasa je bio Zvonko Berić, Žiku pisara igrao je Ćira Gagić, Tasu praktikanta Ćira Šanković, dok je Milić Birčaković igrao ulogu apotekarskog pomoćnika Đoke. Zorica Stanković je igrala Anđu, a Ružica Osećanski - Maricu.
Prvi glumački ansambl se u skladu sa uslovima snašao za scenografiju i dekor. Iako je, u skladu sa vremenom, sve izgledalo skromno, publika koja je uspela da obezbedi mesto za prvo izvođenje bila je oduševljena.
Profesor Petar Berić, dugogodišnji direktor Kulturno-obrazovnog centra u Bogatiću, zapisao je 1995. godine u „Krugu“, prvim posleratnim novinama u Bogatiću, svedočenje Zvonka Berića, o premijeri prve predstave:
„Predstava je izvedena u sali Sokolane u Bogatiću, gde je inače i dugo godina posle toga pozorište nastupilo. Gledalaca je bilo znatno više nego sedišta u Sali, a neki su ostali i van nje. Svi smo bili veoma uzbuđeni, jer je to za nas bilo nešto novo, a gledaosi su sa mnogo aplauza pozdravili naš nastup.“
Te 1995. godine, povodom 45 godina od početka rada, na repertoaru je takođe bilo „Sumnjivo lice“, u režiji Petra Lazića.
Pre toga, 1972. komediju Branislava Nušića postavio je Milivoje Martinović Martin.
D.Grujić
