27.01.2017 Свети Сава - најсјајнија звезда српског неба
Пре више од осам векова на данашњи дан, у бугарском граду Трнову, упокојио се човек који се и тада и данас тешко могао сматрати само човеком, а опет, представљао је својим животом биће које се на најкомплетнији начин уподобило Божијој визији људског постојања. Сава није био само човек, он је био огромна, надљудска енергија која исијава љубављу према Богу, према човеку, према свему чега се Бог као Творац могао дотаћи.
Сава је искрено волео Бога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. Како би иначе био спреман да умре као Растислав тј. Растко, принц захумски, син жупана Стефана Немање, племић и богаташ и добровољно осиромаши свим сем духом и да се роди и обогати Христом, ради кога је живео и дисао, као монах Сава.
Сава је искрено волео и човека и свој род који га је изнедрио. Он је српском народу подарио прве српске школе, библиотеке, српске владике и свештенике, српске болнице. Многи олако схватају народне приче о светом Сави, па са подсмехом слушају о томе како је светитељ научио људе да унесу светлост у кућу не вилама него прављењем прозора. Оваквим причама српски народ који је одликовао исконском мудрошћу је много више открио о светом Сави него што то на први поглед делује, јер се светлост уноси просветом како јој име и гласи. Просветитељ је овај славни светитељ био не само својим речима него и делима. Мирењем своје браће он нас учи братољубљу и смирењу, подвижништвом светогорским учи нас трпљењу и труду, својом свештеничком службом привржености Богу и спасењу.
Сава је симбол духовности и просвете, црквености и човекољубља. Његова делатност је толико опширна да се може сагледати само из космоса. Само са велике висине из Србије се сагледавају све цркве, манастири, училишта и академије и други споменици просвете и духовности у чије клице је себе уткао и свети Сава.
Колико је труд и подвиг светог Саве значајан за православност Срба показује и то што се православна вера српског народа зове светосавље. Површном и неупућеном социологу или историчару религије би се могло учинити да је то огранак православља или нека православна секта. Светосавље је међутим, у бити својој, православни доживљај Србина, где је Србин Србину ближњи и брат, а не крвник и странац и где је Србија земља која се не мери географским мерилима, него духовним добрима и врлинама, непролазним делима и подвизима њених припадника. Изнад свега је светосавље пут који води у живот, у вечни живот у Христу. Не може се свети Сава празновати и славити без Христа. Свети Сава је Христов ученик, а не Христос Савин. Зато се Савиндан празнује литургијом и крсном славом, а затим и академијама, приредбама и рецитовањима.
Тако свети Сава није био само просветитељ, правник и научник, а успут хришћанин. Из његове вере и православног монашког подвига су се црпила и његова васпитна, образовна, правна, медицинска и многа друга достигнућа, којима одајемо признања и поштовање у свим овим вековима. Њему пак, највећем Србину свих времена, узносимо молитве и кличемо: ,,светитељу Саво, моли Бога за нас грешне''.
