ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

14.11.2017 Зашто окрећемо главу-Витез Кo- ја?

Na прометном месту, пред седмогодишњом ћерком која вриштећи моли млађу особу да јој због мизерних разлога не бије оца, поново је изостала реакција грађана.

Одавно живимо у времену смањене осетљивости за невоље других и спремности да им се лично помогне, углавном због страха за сопствену безбедност. Супротстављање насилницима и захвалност оном који је такав пример пружио, не дешава се често. Не тако давно, било је уобичајено да се помогне или заштити слабији, а данас је то ретка појава. Где су нестали  џентлмени, модерни витезови? Неко би рекао, где и све остало и не би погрешио!

Некада су деца одрастала уз цртане филмове где њихови јунаци као витез Која помажу и чине добро, за разлику од великог броја данашњих садржаја који обилују насиљем, а деца расту уз њих. Преко многих ТВ канала, 24 сата дневно, приказују се разни облици насиља. Тако да су деца од малена и гледајући одрасле, упућена на насиље у кући, на улици, у школи и на другим местима, и како расту и развијају се насиље све више постаје саставни део њиховог живота. Доста њих кад достигну одређене године и сами постају виновници лоших догађаја и тако у зачарани круг.

Све више се претварамо у такозване “невине“ посматраче, очевице, где појединац углавном неће урадити ништа, уколико други из његовог окружења такође не уради ништа,  иако се насиље дешава испред нас!

Зашто окрећемо главу, ако је окрећу други и да ли бисмо се и ми тако понашали и били окрутни и агресивни, ако бисмо имали моћ? Очигледно да због страха гледамо на другу страну, а вероватно би се и добар део нас тако понашао, када би имао моћ, јер моћ у великој мери и производи насиље, које је у највећој мери благо санкционисано.

Поред овог текста свесно је изостављена фотографија, слика, из једног, јединог, разлога да би је сваки нормалан човек, бар на трен, „створио“ испред себе.

У изгубљеном систему вредности потребно нам је системско и систематско отрежњење, јер су и старији почели да се губе, па све мање препознају оно добро. Очигледно да је присутна морална беда, где ће буде ли се наставило са таквим стањем стасати генерације које суштински неће разликовати добро од лошег!

Д. Остојић

 

MAGAZIN

12.03.2022 Народно позориште:Одржана прва премијера драме Синише Kовачевића „Године врана“

Прва од две премијере представе „Године врана“, по тексту и у режији Синише Kовачевића, која се дешава током окупације и ...

03.05.2021 Књига „Слика једног краја“ Радомира Поповића и Бранислава Станковића - Историја Мачве кроз фотографије

Из штампе је недавно изашла књига „Слике једног краја“, историчара Радомира Поповића и Бранислава Станковића. У овом несвакидашњем издању аутори ...

14.02.2021 Драган Петровић Драги: Сцена је уточиште, духовни мир, љубав!

Поникао у расаднику талената на сцени аматерског позоришта у Богатићу, након четири године марљивог рада и труда, овог пролећа, основне ...
 
VRH