ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Građani reporteri

16.08.2015 Mačvani odlikovani Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda

Od mnogobrojnih učesnika u ratu, iz Sreza Bogatić ističu se Pantelija Jurišić iz Crne Bare i Živko S.Martinović iz Bogatića, koji su nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima, priznanje koje je dodeljeno za izuzetnu hrabrost u Prvom svetskom ratu. 

Pantelija Jurišić, rođen je 26. juna 1881. godine u Crnoj Bari. Posle završenih 6 razreda gimnazije u Beogradu, stupio je u Vojnu akademiju 1897. godine, a po njenom završetku unapređen je u čin artiljerijskog potporučnika 1899. U generalštabnu struku preveden je 1910. godine u čin generalštabnog kapetana.

 

U balkanskim ratovima 1912 .- 1913.godine, bio je pomoćnik načelnika Štaba Drinske divizije 1. poziva, a u Prvom svetskom ratu od 1915. - 1918. godine, u činu pukovnika bio je načelnik Štaba Moravske divizije (sa prekidom u 1917. godini kada je bio komandant konjičke brigade). Za ispoljenu hrabrost i uspešno komandovanje odlikovan je dva puta Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog reda, zatim Belim orlom tri puta, a Zlatnu medalju za hrabrost dobio je u ratu protiv Bugara 1913. Pored toga, odlikovan je i odličjima savezničkih država: francuskim oficirskim ordenom Legije časti i engleskim Ordenom sv. Mihaila i Đorđa.  U čin divizijskog generala unapređen je 1923. godine, kada je postavljen za komandanta Zagrebačke vojne oblasti. Bio je jedan od najobrazovanijih oficira i govorio je 7 jezika. Umro je u Beogradu 1960. godine.

 

Živko S.Martinović rođen je 1884. godine u Bogatiću. Učestvovao je u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Ukazom br. 11123 od 15. juna godine odlikovan je vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima za ispoljenu hrabrost na ratištu.

Dobitnik je i drugih vojničkih odlikovanja: dve srebrne Obilićeve medalje za hrabrost, kao i Zlatne medalje za vernost otadžbini 1915. godine.

Kada se po završetku rata vratio u rodno mesto, zatekao je ženu Milku, sina Mihaila, koga je tada prvi put video i kćer Danicu, a kasnije su mu se rodili i kći Dragica 1919. godine, sin Dragorad 1921 .i kći Roksanda 1924. godine. Živko Martinović se za vreme posete kralja Aleksandra I Karađorđevića Bogatiću 1934 .godine, pre njegovog odlaska u Marsej, gde je tragično izgubio život posle atentata, sreo sa svojim ratnim drugom. Doživeo je duboku starost (umro je u 90. godini  života u Bogatiću 1974. godine), a iza sebe je ostavio mnogobrojnu porodicu.

 

Uz dužno poštovanje boraca iz poslednjih ratova za oslobođenje Srbije, ljudi i ratnici, rodoljubi-Srbi poput Živka Martinovića i Pantelije  Jurišića sigurno zaslužuju više pomena i sećanja na njihova dela za spas i čast Srbije. Njihove zvezde zasijale su na junačkim grudima i u njihovom srcu, a velika sramota svih nas je što iz poštovanja prema njima, čak, nijedna ulica ne nosi njihova imena.  

Svaki čovek dva puta umire. Prvi put fizički, a drugi put kada ga zaborave.

Ne smemo  dozvoliti da ovakvi ljudi poput Živka i Pantelije, po drugi put umru, bez obzira na vreme i političke okolnosti. Politike se menjaju, vreme prolazi, ne dajmo da njihov ljudski i junački sjaj bude ugašen.    

D.Ostojić

Proizvodnja medijskih sadržaja “Perfect” Bogatić, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, sufinansira se iz budžeta Opštine Bogatić, po (delimično) prihvaćenom projektu i ugovoru od 09.06.2015.do 09.03.2016.
 

MAGAZIN

31.05.2019 Светски дан без дуванa

Сваке године, 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери широм света обележавају Светски дан без дувана. Кампања има за ...

19.11.2018 Света тајна Јелеосвећења служена у Kлењу

Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име ...

11.11.2018 Cvet simbol-Natalijina ramonda

Dan primirja  obeležava se nošenjem posebnog simbola, amblema. On se sastoji od cveta Natalijina ramonda koji raste na istoku Srbije, ...
 
VRH