16.06.2018 Два бисера једне шкољке
У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.
Пре почетка промоције минутом ћутања одата је пошта недавно преминулом песнику Ивану Лолићу. Хор „Мачвански“ је својим наступом отворио и употпунио ово емотивно вече. Песме из родног краја представила је мушко- женска певачка група, “Завичај Баније”, а дечија шкољка синоћ је имала два бисера.Присутни су уз осмех и аплауз поздравили песничко весело надигравање, “Изјава па реплика два поспана песника”, Милане Давидовић и Милорада Јевтића.
Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима. Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави. Љубав је непресушна инспирација, према породици, пријатељима и животу. Kроз шапат нам говори о Богу, љубави, земљи, о киши која мије лица заљубљених својим сузама. У сну налази све што би волела и желела.”Не буди ме, зоро час би био зао, јер од сваке сласти, љубав је најслађа… Ноћас ме међ свима ипак препознао, зато место сунца, нек јутро месец рађа". Очима које љубе није могуће сакрити љубав и она то и не чини, већ је у изобиљу даје. Очи говоре да ли се љубав рађа или умире. Љубав у њеној души открива све вредности.
Рецензент збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.
Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић".
Миланине песме не припадају само њој, већ свима онима који их читају. Ношена идејом да су путеви срца путеви Божији и да оно што остане у срцу остаје и у памети, Милана из ових песама и ове сале своја осећања, чистоту, љубав, премешта на неко много боље место, у наша срца!
Разговарајући са Миланом текст се “сам написао“.
Д. Остојић
