25.07.2018 Čuvar starog zanata
Obućar Zoran Đurić iz Bogatića jedan je od čuvara starog zanata koji odoleva izazovu vremena , ali kako sam kaže, sve teže.
“Posla ima, ali ne može da se naplati. Narod nema para, kupuje jeftinu obuću lošeg kvaliteta, na kojoj ubrzo zatreba neka intervencija. Naplatim 200-300 dinara, maltene samo materijal, a mnogo puta i ne naplatim, dođu, kažu da nemaju i šta ćeš?! A, meni je isto, upotrebljavam kvalitetan materijal i za onu cipelu koja je manje plaćena, kao i za onu skupocenu. Pa kad se na cenu materijala još doda porez, kirija lokala i ostalo, malo šta ostane. Ipak, snalazim se i nadam da ću izdržati još par godina do penzije”, navodi Zoran.
Osim obućarskih usluga svih vrsta, Zoran je stručan i za izradu tašni i torbi, ugrađuje rajsfešluse, popravlja rančeve, razne kožne predmete, a lokalnim fudbalskim klubovima krpi lopte i kopačke. Sarađuje i sa fudbalskim klubovima iz Malog Zvornika, kako sam kaže kvalitetan rad i cena su ih doveli do njegove radnje.
Ipak, zanatski deo posla mu je najdraži, zato se sada i bori da održi radnju i udovolji svojim mušterijama. Posla ima, ali kako kaže nema ko da radi i nastavi porodičnu tradiciju.
“U radnji ima mnogo, i alata i iskustva, samo mi je žao što nema ko da me nasledi u ovom zanatu”, kaže to, onako usput, ne gubeći volju i elan za rad.
Mušterije ga opisuju kao neumornog čoveka koji voli svoj posao i da bi oni voleli da on još dugo radi.
Nije mu više lako da sam održava ovu radnju i dodaje da bi sve svoje znanje preneo novim generacijama, samo kada bi bilo zainteresovanih. Sve je manje ljudi koji se bave starim zanatima, a zvuk čekića koji udara u đon stare cipele se sve slabije čuje.
D. Ostojić
