06.10.2018 Михољске Задушнице
Михољске или Миољске задушнице обележавају се у суботу пред Михољдан. Обележавање Михољских задушница не разликује се значајно од обележавања других задушних дана у српском народу. Задушнице су време за сећање на умрле. Дан је посвећен култу предака и поштовању покојника. На овај дан се излази на гробље. Задушни дан праћен је различитим обичајима. Најважнији елементи ритуала су сређивање и улепшавање гробова (кићење цвећем и др.), паљење свећа, припрема жита-кољива, симболично храњење душа, поливање гробова водом, вином или уљем и читање молитава за упокојене.
Православни верници на задушнице иду у цркву где се служи Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито-кољиво. После службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обавља кратак обред, кади и прелива вином гробове. Присутни пале свеће за покој душа. У случају да су сродници сахрањени далеко и да није могуће отићи на гробље, помен се служи у цркви. У срединама где није обичај да се зове свештеник овај обред, или нешто слично њему, врши неко од чланова породице. Важно је да се сви гробови ближњих полију вином и окаде тамјаном. Раније су ове послове обављали искључиво старији мушкарци, а данас то раде и жене, негде и млађи чланови породице. Храна и пиће стављају се поред гроба последњег умрлог члана породице. Од пића се на гробље обично носе вода, ракија, сокови, кафа и црно вино, којим се преливају гробови. Након обреда сви присутни се послуже храном и пићем за покој душе.
Обичај је да се на задушнице дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер се верује да је боље да човек пође са благословом. Обичај је да се тог дана избегавају сви послови, нарочито у пољу, али и у кући.
