ImpresumUslovi korišćenjaMarketingKontakt

Magazin

17.02.2015 IZ STARE ŠTAMPE: Drina i Sava su oduvek bile strah i trepet za Mačvu

Drina i Sava, kojima je omeđena mačvanska ravnica oduvek su, koliko god se Mačvani njima dičili, voleli ih i ponosili se njima, oduvek bile strah i trepet za žitelje ovog kraja. Drina, poznato je oduvek "guta" plodne njive, a kada nabujaju, posebno u proleće, reke plave oranice otimajući od seljaka teškom mukom stečeno bogatstvo.

O opasnosti od poplava u Mačvi i neophodnoj melioraciji pisao je pre 75 godina u svom listu "Podrinski odjek" dr Mladen Milošević, lekar koji je pre rata živeo u Bogatiću, bio poslanik Narodne skupštine, a početkom septembra 1941. godine jedna od prvih žrtava komunističkog režima u porobljenoj Kraljevini Jugoslaviji. Streljan je 8. septembra u Petkovici, na mestu koje i danas nazivaju "poslanička jama" pod optužbom da je bio saradnik okupatora. Po zahtevu koji je podnela mlađa ćerka Vera, Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je dr Mladena Miloševića 2007. godine.

Tekst iz "Podrinskog odjeka" štampan je u knjizi "Dr Mladen Milošević - tragom istine", Stane Munjić.

"Oj Moravo, moje selo ravno,

Zalud ravno kad si vodoplavno".

 

Mnogo se priča o bogatoj mačvanskoj ravnici, o njenim plodnim njivama, nepreglednim pašnjacima, dobrim konjima i o mnogo čemu što je dobro i bogato. Kad kažete nekome da ste iz Mačve, on će Vam odmah reći: "iz bogate Mačve". Još nikad nisam čuo da je ma ko rekao: iz Mačve, koju voda topi; iz Mačve, koju malarija davi i satire, iz Mačve koja ima glibave i rupovite puteve. Verovatno da ni oni koji su trebali i morali da znaju pravu sliku Mačve, nisu znali, i, sasvim prirodno da se o njenom napretku nisu ni starali ni brinuli.

 

Svi su dakle, koji van Mačve žive, znali samo: da je Mačva prebogata, da ima svega i svačega, i da joj ništa ne treba više, a najmanje pomoć sa strane. U tome uverenju, naravno pogrešnom, na Mačvu i njenog seljaka natovareni su veliki porezi i veliki nameti i razne dažbine.

 

Tako, da danas srez Mačvanski duguje oko 30.000.000 dinara poreze, a redovno godišnje zaduženje iznosi nešto oko 10.000.000 dinara.

Prirodno je i pojmljivo da je Mačvanin bio srazmerno svojim prihodima opterećen i dažbinama, da toliko dugovanje ne bi danas vukao na svojim leđima. Jer je poznata činjenica da su baš Mačvani uvek i na svakom mestu bili među prvima i najsavesnije ispunjavali svoje dužnosti prema državi.

Rđavo i nepravilno klasificirano zemljište, pa usled te rđave i visoke klasifikacije sledovala je i ogromna poreza.

Žalili se, žalili, pa nikakve vajde! Visoka klasifikacija zemljišta i danas postoji, veliko poresko opterećenje i danas Mačvanin podnosi.

 

Mačvanska ravnica je zbilja plodna i masna, ali samo onda kada je redovno zaliva kiša. U slučaju suše, kao i od velikih voda mačvanska ravnica nije ni plodna ni masna.

Razumljivo je, da se pravilno navodnjavanje mačvanske ravnice može izvesti samo i jedino čovečijom rukom i čovečijim umom. Pokušavalo se sa Mačvanskom vodnom zadrugom uraditi nešto u tome pravcu, ali je urađeno malo, da ne kažem ni malo. I pored Mačvanske vodne zadruge, njenih nekoliko skupocenih objekata i nekoliko kanala, voda je i dalje stagnirala po mačvanskoj ravnici i davala je izgled žutog i uvelog bolesnika.

 

Još s proleća velike Cerske vode preko Lipolista, Slepčevića, Štitara i Ribara preplave polovinu Mačve i ta ista voda sačeka tako reći novo proleće. Osamnaest hiljada hektara najplodnije mačvanske ravnice leži od vajkada pa i danas dani pod vodom.

Drina i Sava su strah i trepet za Mačvu. Drina ruši obalu kod Badovinaca, Salaša Crno-Barskog i Crne Bare i dolazi pod temelje domova, uništavajući promenom korita čitave hektare. Sava kod Crne Bare i Ravnja u proleće nadire snagom nemani i dešava se da hiljade ljudi tada dano-noćno rade da suzbiju njeno nadiranje.

 

Nije samo šteta od velikih i stalnih voda u tome što je mačvanska ravnica podbacila u žetvenom doprinosu i što njeni usevi uvenu i užute, već što po tim barama komarci žive i razmnožavaju se i silnu snagu Mačvana guše i truju stvarajući veliki deficit u čitavoj narodnoj privredi i ekonomiji.

 

U prošlom državnom budžetu odobreni su veliki krediti za izgradnju važnih objekata u srezu Mačvanskom koji će, valjda, jednom ukloniti nepotrebne baruštine sa mačvanske ravnice i osposobiti je da dade puni doprinos i građanima Mačve i državi.

Već su delimično počeli da se izvode radovi iz tih kredita i Mačvani upućuju svoje opravdane zahteve nadležnima da se sa tim radovima oko isušivanja mačvanskih bara ne stane na pola puta, već energično i brzo i poslednja nepotrebna i kužna barica odvede daleko, kako bi već jednom Mačvani zaboravili pesmu:

                     "Aoj Mačvo, moje selo ravno,

                Zalud ravno kad si vodoplavno".

       "Podrinski odjek", br. 13, 25. februar 1940.

Priredio D.Grujić

 

GRAĐANI REPORTERI

19.10.2021 Реаговањe суграђанина Стојана Ђаковића на поједине садржаје које смо објављивали на нашем порталу

Поштујући Закон о јавном информисању и Kодекс новинара објављујемо у целости допис Стојана Ђаковића, достављен нашој редакцији, а који се ...

22.03.2021 Sprinterima AK Sprint vicešampionska titula na Zimskom kupu

Juče je, po veoma hladnom vremenu, održan Zimski kup Srbije u bacačkim disciplinama na kojem je učešće uzelo 10 takmičara Ak Sprint. ...

30.10.2020 Промоција правилне исхране за предшколце у Дубљу

Ова недеља је посвећена здравој исхрани деце. Предшколске групе у Дубљу су организовале предавање медициске сестре из локалне амбуланте, која ...
 
VRH