02.09.2018 КОЛЕБА – НИТ КОЈА СПАЈА ВРЕМЕ
,,Те кућице су врло просте, тек колико за то да човек има где заклонити главу од кише и зла времена. Грађене су овако: ударе се четири сојира ( дирека ) учетврт. Наоколо се уплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорчића, па се оно пруће улепи блатом да не би ветар продувао. Озго се покрије кровином или кором од дрвета,, -написао је у роману ,,Хајдук Станко,, песник велике равнице Јанко Веселиновић.
Немирни таласи валовите Дрине данас вајају нека нова дела али и подсећају на све оно што је некада било. На речним адама најпре су ницале плетеруше. Биле су оплетене врбовим прућем и облепељене блатом. Затим су пољопривредници колебе правили од ћерпича. Такозване ,,Сезонске куће,, и даље су чест мотив у литератури.
,,Мој роман ,,Куда одлазе вољени,, највећим делом инспирисан је Мачвом и људима који у њој живе. Равница је изнедрила многе писце и песнике али је најлепше о њој говорио Јанко Веселиновић. Природа и њена историја су
неисцрпне теме. Колебе се често спомињу када су мачвански мотиви у питању,, каже Милан Ивантић из Црне Баре. У време о којем је у ,,Хајдук Станку,, приповедао Јанко Веселиновић, уместо њива и пашњака, била је густа шума.
,,Колебе су некада биле као села, читава насеља била су тамо. Чак је и аутобус касније саобраћао до њих. Данас их је много мање али, ко жели да растерети домаћинство у селу, и даље их има. Свако види неку своју рачуницу, поједини чувају стоку у шумама, и на тај начин економишу. Има и оних који само желе мир и тишину, да се одморе и уживају,, - објашњава Милан Ивантић.
У Богатићу је основано Удружење писаца ,,Јанко Веселиновић,, чији је циљ да чува и промовише богату прошлост и негује лепу писану реч.
,,Најлепше што човек може у себи да понесе јесте место детињства, одакле је поникао и кроз традицију ширио свој корен. У атарима мачванске равнице, колебе су увек поносно стајале. Такозване ,,Заменске куће,, одморишта ратарима, сточарима, надничарима, биле су место и где су се рађале прве љубави и скривале од погледа. Њихов значај за Мачване, описивао је и наш Јанко у својим делима, чувајући колебе од заборава кроз своје приче,, - каже Милана Давидовић, песникиња и председница Удружења писаца ,,Јанко Веселиновић,,.Колебе и данас чувају поља и традицију. Већина њих, добила је нову намену.
,,Многа села, настала су на местима где су некада биле колебе. Оне и даље ћуте у атарима али нису заборављене. Сада имају сличну намену али можда још већи значај. У њима се млади али и они са мало већом животном
школом одмарају од трке кроз ново доба, причајући приче које намеће нови век. Колеба је остала и биће увек храна за душу, јер уз њу увек иде и пој птица из гаја, шум лишћа и мирис покошене траве. То је расплетена нит кроз време, традиција коју носимо и корен који нас држи да се гранамо у будућност,, - наглашава Милана Давидовић.
Чување и заштита објеката традиционалне културе представљају и основ духовног идентитета. Колебе нас подсећају на праве породичне вредности и показују нам пут који су преци због будућих генерација створили.
М.К.
Пројекат "Мачванске колебе у модерном руху" суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања.
,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
