03.12.2023 У Богатићу представљен роман Заробљеник освете Марка З. Стојнића
Свој првенац, књигу „Заробљеник освете“ синоћ је представио Марко З. Стојнић, пред бројном публиком у сали Културно образовног центра у Богатићу. Програм промоције употпунили су глумци Позоришта „Јанко Веселиновић“, а своје импресије о овом делу изнео је књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков.
„Ова књига има обиље изазовних места за дубоко емотивно проживљавање, појединачних ситуација, описа и слика, које ће вас довести до суза, до ганућа и до нужне запитаности, која никад није сувишна. Шта је човек и шта може да постане човек. Ако бисмо тражили именитеља за „Заробљеника освете“ он би био једним делом историјски, али и психолошко-антрополошки роман, јер се он истински бави најдубљим основама човекове конституције, психо-емотивне, и његове могућности да се у животу реализује. Ово је једна сугестивна, узбудљива, занимљива прича, почета из средине замишљене трилогије, о човеку и његовој судбини. Ову књигу ћете читати као занимљиву у домену популарне књижевности, јер је начин на који је изграђивана сличан филмско-сценичном низању слика и сцена. Такав је тип нарације, кинематографски. Стојнић има шлифа и енергије да вас увери да његовом књигом треба да се бавите. Предлажем да то што ћете другима препоручити не буду садржаји ТВ дневника, политичких парола и реклама, тога нам је свима превише, него да то буде оно што је и вас вечерас изненадило, потом заинтересовало, а онда претпостављам и обрадовало, а то је књига. Сво знање и дан данас, у ери разних технологија, искључиво се преко књига добија. Читајте добре књиге, па и књигу коју смо вечерас представили, јер читање је лепши начин постојања“, рекао је између осталог Милета Аћимовић Ивков.
Аутор Марко З.Стојнић навео је да себе не сматра писцем, али верује да у себи носи потенцијал да то постане и истакао да је прича коју је сместио међу корице овог романа у њему сазревала годинама.
„Почело је као прича, додавао сам полако ликове, плео радњу и схватио да имам довољно идеја да напишем роман. Како сам даље разрађивао фабулу, јасно су се издвајале три целине које могу да буду три приче за себе, али истовремено и једна велика повезана прича. Тако је настала идеја о трилогији. Радња се одвија у дванаестогодишњем периоду, годинама које су на неки начин украдене главном јунаку, а током којих је прошао кроз рат, заробљеништво и служење војног рока. Љубав, као најснажнија постојећа покретачка сила, провлачи се кроз сва три дела. Први роман, који вечерас представљамо, прати младог мачванског партизана Стојана, заробљеног након што је рањен у Богатићу 1944, у сам сутон рата. Њега и стотине мачванских цивила воз транспортује у логор Дахау, једно од највећих стратишта Другог светског рата. Заробљеништво почиње у немачком логору, наставља се на једној фарми где је доде љен као радна снага и завршава у руском затвору. Све муке које га задесе успева да издржи само захваљујући томе што у њему кључа жудња за осветом. Осветом за мучење и смрт жене коју је волео. Пут који га води до Минхена и назад, преко Инсбрука, Венеције и Трста, донеће му, осим мука, и необична познанства, разне непредвиђене ситуације и неке лепе тренутке када живот осенчен болом накратко буде милостив. У мени се, дакле, као кохезија свега што сам чуо, прочитао и доживео током живота са једне стране и судбине мог деде по мајци, Драгића Дукића са друге стране, родила идеја за књигу. Књига није биографија мог деде, али он јесте прошао кроз рат на један специфичан начин који је донекле инспирисао моје писање. Надам се да ћете у читању ове књиге уживати макар упола колико сам ја уживао када сам је писао“, истакао је Стојнић и додао да посебну захвалност дугује дввојици људи који су га увели и усмеравали кроз уметност. „Они нажалост не могу да буду овде са нама вечерас, а то су професор и песник Иван Лолић, чије ће стваралаштво, верујем, у будућности ценити више него што је он то за живота доживео, а други је редитељ Зоран Ђонлић, човек који је ненаметљиво, а опет тако упечатљиво постао синоним за позориште „Јанко Веселиновић“ у Богатићу“.
