28.09.2019 Успешно реализован пројекат Мисли, реци, поентирај
МИСЛИ, РЕЦИ, ПОЕНТИРАЈ назив је успешно спроведеног пројекта Шабачке индустрије културе и Општине Богатић, у оквиру ког су протеклих дана предавачи са Института Main Point одржали низ предавања на тему Јавног наступа и културе говорења, говора тела и невербалне комуникације. У згради Скупштине Општине Богатић окупили су се директори установа, медицински радници, бројни професори, наставници, којима су Слободан Роксандић, Милан Босиљчић и Марко Миловановић указали како да на свесном нивоу контролишу наступ, оставе добар утисак као говорници и саговорници, ослободе се треме и издвоје од просечности.
„Поред рада у Институту „Main Point“, колега Милан Босиљчић и ја смо пре неколико година покренули удружење „Изражајност“, које се бави развојем културе јавног говора, а у оквиру којег се спроводи велика национална акција Негујмо српски језик. Тема јавног наступа и културе говора је поприлично запостављена код нас, а чињеница је да у односу како говоримо, како се изражавамо и представљамо своје идеје, зависи у значајној мери како ћемо кроз живот проћи. Имали смо прилике да доста путујемо по Србији и ово што смо сада у Богатићу је за нас природна средина, јер смо заступници тезе да обука на ову тему никако не сме да се заустави на Београду и Новом Саду. До сада смо обучавали представнике најразличитијих професија широм земље, драго ми је да смо сада и у Богатићу и радује ме да је на предавањима овде доста представника школа, библиотеке, вртића“, рекао је Слободан Роксандић.
Неретко људи мисле да јавни наступ подразумева само говорење пред великим аудиторијумом или камерама, али јавност је свуда око нас. У свим фазама живота јавља се потреба за наступањем, од полагања испита на факултету, преко разговора за посао, до држања презентације у фирми. Јавни наступ је и расправа на шалтеру поште и банке, састанак скупштине станара или држање говора и здравице на свечаностима.
„Оваква врста едукације није ништа ново у свету, па ни код нас, када то кажем, мислим на Београд и веће градове. Указала нам се прилика да и ми као мала општина али пуна потенцијала доведемо реномиране предаваче у овој области, из института „ Main Point“ из Београда. Сматрам да је у интересу општине Богатић да кроз успешно спровођење пројеката овог типа, који се баве тренинзима и едукацијом, унапреди вештине својих представника. Сви ми овде присутни, на неки начин представљамо нашу општину, без обзира из које области да долазимо – културе, просвете, туризма, спорта, здравља, политике итд. Желим да се захвалим руководству Општине Богатић што је имало слуха да учествује у реализацији овог пројекта“, рекла је глумица Ивана Терзић, испред Шабачке индустрије културе.
Вештина говорништва је врло често од кључног значаја у процесу грађења нашег места у друштву, пословне каријере, јер добар резултат је најреалније очекивати уколико сте добар и сигуран говорник. Неретко се дешава да успешност неке идеје искључиво зависи од начина њеног представљања. Стога је јавни наступ и вештина говорништва оно што ће направити кључну квалитативну разлику између вашег успеха или неуспеха.
Значајан део јавног наступа и сегмент који оставља први утисак током излагања јесте невербална комуникација. На интерактивној радионици, коју је водио глумац Марко Миловановић, учесници су били у прилици да чују како говор тела ускладити са оним што изговарамо, како он може деловати сугестивно на оне којима се обраћамо, савете да приликом излагања треба водити рачуна о ставу, гестикулацији, мимици, а уз све то пратити свој сензибилитет, како не бисмо деловали „роботизовано“.
„Ако кренемо од школа, како основних тако и средњих, чињеница је да је све више писмене комуникације, деца се оцењују кроз писане радове, а све мање је усменог говора. Човек седамдесет одсто свог дана проведе у комуницирању, а две трећине тога је вербално. Јако је важан садржај нашег излагања, ако је он квалитетан, морамо га увезати са добром дикцијом, а све то пропраћено добрим говором тела, који представља значајан део утиска који остављамо на публику. Говор тела је важан јер ми њиме као хомосапиенси комуницирамо двестахиљада година, пре тога као хомоеректуси милион и осамстохиљада година, што је укупно два милиона година невербалне комуникације. На самом крају наше еволуционе скале, последњих десетак хиљада година, ми користимо речи, како бисмо се споразумевали. Због тога је у нашем ДНК он дубоко укорењен, јер нам је много лакше да комуницирамо и анализирамо једни друге кроз говор тела“, објаснио је Марко Миловановић.
Модернизацијом и унапређењем савременог света с којим се свакодневно сусрећемо неминовно је да морамо исказати свој став и мишљење, како бисмо заузели место које нам на основу нашег рада и амбиција припада, па не изненађује што је јавни наступ све чешће заступљен вид комуникације и конекције.
