12.05.2017 ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ, ПОНОСЕ МОНАХА
Василије свети поносе монаха,
Наставниче добри светих пустињака.
Ко јутарња звезда твој лик нам се јавља,
Поборниче мудри светог Православља.
У пештери хладној усред стјене сиве
Твоје мошти зраче духом вјере живе.
И сад као негда у времена стара
Наше вјере свете која чуда ствара.
Благовјерни народ стиже са свих страна,
Под острошке висе хрли сваког дана
Да цјелива тебе, духовног пастира,
И напоји душу рајског миомира.
Адске силе стрепе од имена твога,
Ломе се о стјене тврдога Острога.
Мрачном злобом дишу мржње неизмерне
Да нам смуте вјеру и уплаше вјерне.
Сузама си вјере гријо хладне стјене,
О пастиру добри цркве намучене.
Народу Српскоме Богом даровани,
Благоносни оче, славом овјенчани.
На животној стази вјере и надања
Нашијех успона и наших падања.
Молитвама твојим љубав нам оснажи
Да смо вазда будни на духовној стражи.
Моли за све вјерне, за обитељ свету
Мир у мојој души и мир цјелом свјету.
Мир од Источника сунчаније зрака
Василије свети, поносе монаха.